24 mar Timpan

Dve nule prave nulu

Dva oka skaču kad ih izbiješ

Iz glave

Po kolovozu kao ledena kiša

Neka ti nikad ne bude žao

Što nisi verovao svojim očima

To su dve nule sabrane u tvojoj lobanji

U svim glavama jajastim naprslim

Dok neko vaskrsava ne sklapa

Se ponovo ljuska nad belancetom

Belo je nepovratno pred svim očima sveta

Nema čuda da vrati vreme

I crvenu kožu preko tvoje mekotne beline

Mekan se meškoljiš nesavršen

Nad pupkom nad prazninom

Prereži ruku u zglobu

Neka pada neka tamo

U utrobi mesto u ružičnjaku

Nađe nečije tuđe zglobove

Zagubljene

Iz kojih raste trnje

Iz kojih rastu noge

Pitanja to je za žive uši

Za živa usta

Za žive zvuke disanja

Nevinima i mrtvima uši da sečeš

Suvišne

Od njih ti pravim timpan

Od njih ti pravim zvuk

Ti opet pravi nulu

Autorka: Natalija Jovanović

Fotografije: favim.com