13 jun Tajna koju svi znaju

Pitanje: Postoji li dan kada se niko nije rodio?

Rođendani su, verovatno, najuobičajenija stvar i ne postoji ni jedna osoba na svetu koja nije bila na rođendanu. Ne mogu biti potpuno sigurna kada ovo tvrdim, ali makar ste bili na svom rođendanu, te se i to računa. Drugo je pitanje koliko ste bili prisutni u tim trenucima, jer poznajem neke slavljenike koji su se ponašali kao gosti, i tako dalje…

Zašto je rođendan nešto prirodno kao disanje i nesvakidašnje kao deset i po metara dugačak grbavi kit?

Priča se da neki rođendani nose posebna iskustva, da slavljenik pažljivo bira goste, da se događaji i iskustva dugo pamte i rado prepričavaju. Ako ste srećni kao ja, idite na Peđin rođendan, kod bilo kog Peđe kojeg imate. Ako nemate, što pre upoznajte nekog.

Pre odlaska na rođendan poželjno je da znate:

– Samo najbljiži ga zovu Peđa;

– Verovatno je sam sebi dao nadimak;

– Ponosan je na svoje puno ime;

– Njegovo puno ime je naglašeni oblik jednog prideva sa značenjem „suviše“, poput PREvelik, PREviše, PREmnogo, i „veoma izraženog svojstva“, kao što su PRElep, PREmudar, PREskup, PREsrećan“;

– On živi život u superlativu;

– Oslovljavajte ga sa PREDRAŽE samo kada ste ljuti na njega;

– Nikada se ne ljutite na njega;

– Napravite mu tortu!

P.S. Ako niste vešti s pravljenjem poslastica – improvizujte. Neka vam pomognu drugarica ili drug, mama, baka ili komšinica. Povedite i tu osobu na žurku. Peđe izutetno cene trud!

Na samom rođendanu:

Možete se naći u prilici da se vratite kroz vreme, neko prošlo doba kada su se rođendani slavili po tri puta, baš kada sam se i ja na drugim rođendanima provodila jednako veselo kao na svojim.

Rođendan je savršena prilika da bolje upoznate slavljenika. Zapravo, mnogo toga ćete saznati o Peđi po poklonima koje je dobio, od grickalica koje je spremio, torte koju ćete mu doneti, od izbora muzike i plesa uz istu, a najviše ćete doznati kroz neobavezan, ali nužan razgovor sa slavljenikovim prijateljima. Naročito ako ih prvi put vidite. Dođite među prvima jer ste najodgovorniji ili živite u Borči.

Moj Peđin rođendan:

Penjem se stepenicama do šestog sprata, jer je lift jezivo čudan, a drugih uputstava u pozivnici NEMA. Vrata bez broja, a nema ni pločice s prezimenom. Otirača nema, a ni zvonce ne radi. Na vratima zaglavljen papir „Pokucajte i sačekajte!“.

Vrata se otvaraju uz neobičnu škripu i bučno okretanje ključa dva puta. Potpuno nag i bosonog, Peđa stoji na vratima široko se osmehujući, dok se iza njegovih leđa komešaju senke cimerki dok trčkaraju kao od majke rođene. Performans! To je neki rođendanski štos, ali u tom slučaju nema mesta stidu i isprekidanom disanju. To nužno ne znači da moram svući sve sa sebe, osim ako to ne želim, već da skinem sva predubeđenja sa kojima ovamo dolazim. Da zaboravim na žvakanje i prenemaganje, te da se prepustim i uživam sa starim prijateljima u novom ruhu.

Kako vreme odmiče, a hrane i pića nestaje sa svakim treptajem oka, tako pristižu gosti, svakojaki i izgledom upečatljivi. Obučeni, da se razumemo. I Peđa se obukao u međuvremenu.

Soba je ispunjena žamorom, tiskaju su se tela jedno uz drugo, mešaju se mirisi parfema i dima, mešaju se pića, mešaju se čestitke sa darovima, prepliću zagrljaji sa poljupcima, no mešaju su se i priče s osećanjima.

Gde ima razgovora, ima i oduška, i jedan je upravo tako zalutao na pravu adresu.

– Ne želim da rađam, stvarno! Mislim, jesam mlada, ali ono… Nisam odgovorna osoba i bila bih užasna majka. Ne mogu da zamislim da moram Duška s nekim da delim…

– Kako kad ne znaš kako je biti majka?

– Pa, bez obzira… Ne možemo da se zamislimo da budemo roditelji. On studira, ja studiram, oboje želimo da gradimo karijeru… Definitivno smo odlučili da ne želimo decu.

– Eh, pa nećeš pričati tako za pet godina…

– Pa, možda neću, ali iz ove perspektive… Sada… Ja to ne želim. A ni Duško ne želi. Evo, pitaj ga… Dušaaaneee!

– Okej, okej, možda si u pravu. Ali opet ti kažem da se to menja preko noći. Preko noći, hehe, a može i preko dana. Šta ako vam se omakne?

– E, pa, onda jebiga…

– Nekima bi trebalo zabraniti da se razmnožavaju!

– To i moja sestra kaže. Neki jednostavno nisu sposobni za decu. Koliko samo probisveta i ludaka šeta okolo…

– Evo, moj ćale je pod stare dane počeo da juri ženske. Čak je stigao i dete da napravi jednoj. Skoro smo saznali da imamo polubrata, a ta žena sad hoće da se razvede od svog muža…

– Au! Pa, šta kaže tvoja keva?

– Ništa. Boli je uvo. I ona je u godinama, pa je baš briga. Klimaks. Samo da smo burazer i ja živi i zdravi, neće ona nigde. A ćale nek se snađe.

– Izvini, nisam znala da su problemima.

– Ma, okej je. Dešava se. Ponekad se osećam kao da sam im ja roditelj, a ne oni meni.

– Što su stariji, sve su luđi. Ne znam šta bih ti rekla. Meni mama mnogo nedostaje…

– Vodim svoj život, gledam svoja posla, šta ću…

…

– E, bolje nemojte decu. Zamisli da vam dete bude glupo. Uf!

…

Uskoro, svi su pričali o ovome. I moje prababe Savka i Milanka, babe Ceca i Jelena, tetka Sanja, sestra Ivana, mama Branka, čak i mali Peđa koji slavi rođendane tri puta godišnje. Svi su pričali o tome! Svi! A pričali su tako bučno i u isti glas! Pričao je i muški deo familije, mada ne tako ljutito. I svi su oni bili tu.

Svi oni koji su uprkos ratovima i nemaštini preveli decu na ovaj svet. I mlada udovica sa prvog sprata sa troje dece. I komšija sa petog sa dva sina, oba probisveta. I ekipa sa sedmog koja je proslavljala momačko veče. I brbljiva Sara koja je našla dečka. I mama koja ima samo Peđu i jedan spontani pobačaj. A, vi?

Nekima od vas je ta ideja o deci tako daleka i rđava da vam se od same pomisli na nju okreće plafon. Ali mislim da se okreće u dobrom smeru. Baš kako ste se i vi okretali u maminom velikom stomaku.

Hvala ti, Peđa, na pozivu. Zovi nas i sledeće godine ili nas zovi uvek. Hvala kevama i ćalcima što sad jedemo kiflice i krofne, idemo na rođendane, volimo se i plačemo, dobijamo i dajemo poklone. Hvala svima koji ne daju da nam rođendani umru!

Mislim da bi nam svima mnogo bilo žao da se nismo rodili, jer, ko bi inače znao da se Peđa cirke loži na Čoline pesme.

Autorka: Ana Krsteska

Fotografija: favim.com