Ranije nije mislila da su beogradske ulice uske. Često je mislila o hodanju po sred širokih bulevara u sred toplih letnjih noći. Kao u filmovima. Ništa nije više isto. Možda je to i poenta odlazaka - da na sve gledaš drugačije kad se vratiš. Hoda polako,...
Ne želim da umrem za tebe. Izvini. Nedostajao si mi. Mesecima. Zapravo, Čeznula sam za tobom. Sad mi nedostaješ. Volela bih da mogu Da ti kažem Da mi nedostaješ Da znam Da ćeš mi odgovoriti Da ti nedostajem. Volela bih da ti nedostajem. Volela bih da...
Ostaješ ili ne? Da znam da li da prodajem dvorac. Kako zašto? Sve princeze žive u dvorcima, A ako nećeš ostajati Neće mi ni trebati. A, ne! Ne verujem ja u to. Princeza samo jednom u životu naiđe Ili je oženiš Ili je pustiš, Propustiš. A ja...
Pet i sedamnaest. Ušla je u moj mali plavi stan. Nije ni toliko moj – mojih je roditelja. Nosila je teget šešir širokog oboda – uvek je umela da unese osmeh i šašavost u svaki dan, tmuran ili sunčan. A ovaj današnji je veoma sunčan i...
Biće mu boginja, U krevetu Dok satkana od strasti, Prelazi prstima, golicljivo, po njegovim grudima. Biće mu boginja, Pod oblačnim noćnim nebom Dok okupana uličnim svetlom, Osmehom topi hladne ivice Njegovog pogleda. Biće mu boginja, Sa glavom na njegovim grudima Dok izgubljena između redova, Čita mu kroz šapat stihove Prve ljubavne pesme. Biće mu boginja, Sa rukom u njegovoj, Dok ciča joj...
Zašto mi ostavljaš otključana vrata od svog stana? Zašto mi se daješ u ove kasne sate, Kad grad zamre? Zašto mi daješ najlepše godine tvog života Potajno iza zagnutih zavesa? Zašto me puštaš da prisvajam tvoje prste Okićene srebrom i belim zlatom? Zašto me puštaš da ljubim tvoje teme i nos zaranjam...
Želim da volim neobuzdano i neukroćeno Ne kao ona goropad. Želim da se bacam u zagrljaje Kao što u snu padam u ambise. Želim da poljupcima skidam sav teret sa usana, sa lica, sa pluća. Pusti se. Pusti se. Prepusti se! Otpusti kočnice. Želim da kad dođu kasne vrele letnje noći Legneš pored mene Na topao bulevarski...
Nisam ni primetila kad je pustio muziku. Išla je savršeno tiho i neprimetno u pozadini. Valjda to tako sa njim ide – neprimetno. I mrak je pao. Neprimetno. I on sasvim primetno leži blizu mene. Sve zvuči kao soul Marka Luisa: „U mojoj sobi mrak i čim...
Hajde sa mnom u bioskop! U podne, kad svi normalni ljudi rade. Kako to misliš ne umeš? Umeš. ‘Ajde. Možeš. Obećavam neću nikome reći Kako si rukom sklonio suzu sa vrha mog nosa. Obećavam. Hajde sa mnom na ringišpil! Da hvatamo igračke u visu Kako to mislis ne smeš? Smeš. Hajde. Lako je. Obećavam da neću...