Ležim u tihoj sobi  Bez sata i televizora  I prisećam se kako je otpočelo  Primirje sa životom. Čudno je kako vreme  ume samo da prolazi  i ništa više.  Nikada nisam pamtio datume, ništa sem rođendana  nije moglo da se zadrži u glavi. Četvrti u mesecu ne može da ispari.  Jedno jutro u kojem se nisam probudio mamuran,  jer nisam ni zaspao.  Jutro u kojem sam dobio poruku "može".  I verujem da nisam hodao.  Bilo je pola 5 i pošten svet je spavao  dok su se čuli pijani glasovi vraćanja iz grada.  Ja sam osetio sigurnost  U napuštenim ulicama  Bio sam vodič Pomalo lud da odaberem  Omiljeno mesto  Gde se vidi čitavi grad.  Sunce se budilo  Dozvolio sam svetlosti da deluje  I pruži najlepšu panoramu.  Rušio sam zidove u glavi  smeh se jedino dešavao.  Dozvolio sam sebi da se osetim dobro.  Dozvolio sam njoj da utiče.  Dozvolio sam ljudima da spavaju.  Dozvolio sam da nikada ne zaboravim jutro  Koja po običaju prespavam.  Dozvolio sam noći da prestane da muči  Uspeo sam da pobedim.  Ležim u tihoj sobi  Bez sata i televizora  I prisećam se kako je otpočelo  Primirje sa životom Autor: Stefan Kirilov Fotografija: weheartit.com ...

08 avgusta, 2017 /

Ona ne živi u zabludama trivijalnog sveta Prija mom biću Tako lako. Inteligencija mi je uvek bila presudna stvar. Zato me niko i nije zainteresovao sasvim. Nikada nisam pronašao Osobu na istoj talasnoj dužini Koja je pročitala mnogo knjiga I shvatila da se sa druge strane zida Vidi pravi život. Beda i očaj. Rastrgnute ulice Siromašna predgrađa Beskućnici na samrti Izgladnele lutalice. Gleda na život sličnim očima. Ima istu percepciju sveta. Obožava pisce za koje smatram da su bili Bogovi na zemlji. Glupost me je satirala na svakom koraku. Gubio sam se u svojoj nervozi Postajao ravnodušno odsutan. Bio sam hodajuća nevolja. Smatrao sam da je to sve što sam mogao da ispunim. Onda Sve se pretvara u dobro poznatu priču. Možda bi ovo i ispala savršena kliše priča Da slučajno nismo stvoreni da budemo drugačiji i svoji. I to niko neće promeniti. Hodamo po raspadu Iza zida Gde ljudi ne vide šta su godinama rasturali. Po mraku Jedna ruka pruža svetlost Osećam da lebdim. Jedino preostaje Da sedimo na oblaku Srećni u zagrljaju Dok ravnodušni ljudi ispod nas Umeju samo da mrze i uništavaju Sve što im je dato. Autor: Stefan Kirilov Fotografija: weheartit.com ...

28 jula, 2017 /

Sedim na poslednjem sedištu autobusa Džoni Štulić mi pomaže Kaže da obratim pažnju na poslednju stvar. Da zaboravim na sve što znam. Prazna autobuska stanica I grad u kojem ljudi ne poznaju Naše face Stvaraju olakšanje u mojoj glavi. Svakom čoveku je potrebna promena. Osmeh plovi kroz pogašena svetla. Najlepši osećaj koji čovek uspe da doživi mora sam da stvori. Jedan pozdrav pre odlaska. Jedan zagrljaj ide u večnost. Jedna pesma ostaje u glavi. "Povuci još dim, udahni volju za put i uzmi moju ruku." Odzvanja Dok se smejem i pobeđujem osećaj Koji stvara haos. Autor: Stefan Kirilov Fotografija: weheartit.com ...

27 jula, 2017 /

Moja generacija je Odrastala uz Toma i Džerija Fore i fazone Rena i Stimpija. Danas imaju ekranizovano zlo Nekulturni šok Kič novog doba. Moja generacija je odrastala Na ulici Sa dve cigle umesto stativa Nastajao je najbolji teren za fudbal. Danas uspevaju da daju golove Bez da se oznoje Jednim klikom. Moja generacija je čekala jutro Napolju Uz pivo i gitare Svako...

13 jula, 2017 /

Kiša je samo nestala I ostavila čisto nebo iznad nas Zvezde su gledale i bilo im je drago Tu nema naročite patetike. Ljudi okolo prestaju da smetaju Koraci se ne čuju Glasovi izumiru. Tokom jednog zagrljaja Smenjuju se rađanje i smrt Tehnološke inovacije dolaze do izražaja Tokom jednog zagrljaja Od ljudi je ostalo par kostiju  i ništa...

07 jula, 2017 /

Ljudi plutaju usamljeni kroz leto Sa kesama u rukama I znojem po sebi. Svako zaobilazi probleme Koje nose. Negde postoji bolji svet Mora da bude I čeka neke druge ljude. Mi ga nismo zaslužili. Tehnologija izjeda sve Što su ljudi godinama smišljali. Tehnologija uzima živote Baca decu u svoje čeljusti. Posle ponoći nema klinaca Sa bombama piva po klupama Svi...

29 juna, 2017 /

Bude me lagane melodije sa radija Pokušavam da se nateram Da započnem dan Ali tek je 11 Sve je tako pospano Iako Sunce daje znake koliko je živo. Nikad nisam pisao ujutru Za to je stvorena noć. Sada ih provodim u razgovorima Sa osobom koju ne zanimaju trivijalne gluposti. Noći postaju lakše Umem da zaspim sa...

21 juna, 2017 /

Hodam svojim mrtvim gradom U nadi za bilo kakvim šumom Drveće odavno ćuti. Idem kroz mrak Tišina ježi Glavni lik horor filma Korača trezan u noć. Mesec je jedina svetiljka. Stapam se sa tamom. Pitaju me zašto ne nađem nekoga Zar u ovom gradu Bez čoveka, psa ili muve Bez bilo kakvog živog bića na ulici. Ovo nije...

19 maja, 2017 /

Posmatram nezainteresovane ljude Kako ispijaju kafe Ne čujem o čemu pričaju Jer uvek hodam sa slušalicama Jedino zbog toga uspevam da preživim. Kada noć padne postajem zabrinut Nikoga nema po ulicama Kao da sam produkt divljeg zapada Jedino mi pravi društvo kotrljajuće žbunje. Ništa se dobro ne dešava posle 2 ujutru Kurve ostaju kurve Muzičari pakuju...

16 maja, 2017 /

Ne mogu da dođem sebi Poslednjih dana. Još uvek ne znam šta se to desilo Pijani i veseli ljudi Gledali su u mene Dok sam se trudio da ih ubedim: moje reči nešto znače. Miris vinjaka u vazduhu Pomešan sa empatijom Davao je snagu Da nastavim. Nema lepšeg osećaja Od čitanja sopstvene duše. Bio sam pijan Ali i dalje...

08 maja, 2017 /