Vez na džemperu Tako naizgled mala stvar Ožiljak nespretnosti I tvoje brzopletosti Dok se spremaš potajno Putem požude Meni u naručje U kojoj divljini danas gubim kompas? Igra senkama Oslikana vatrom na zidu Mačevanje uzdasima Gde svaki podjednako Raspiruje Plamen u ognjištu...
Znaš gde počinješ? Tamo gde se, sve moje završava. Na koži, koju drugi prsti nisu dodirnuli. Iza uha, kojem niko ne šapuće. U kosi, koju više ne ispravljam, jer je nećeš mrsiti. Nastaješ tamo, gde sve u meni, nestaje. I srastaš mi uz rebra, kao duboki nešiveni ožiljak. Više te od pluća ima, pa zastajem dok dišem. Da te ne izdahnem, epidemično, nekim tuđim...
Ti si jedina poezija Koja se udiše Slagalica koja se sklapa Nasumice Ti si moj oćutani odgovor Nadobudnom učitelju Koji prekorava -Naučiću te smislu tvoje vere -Verujem da hoćeš, oče Ožiljak na ruci Koja šara ožiljke Ti si posledica Budućih uzroka I dok vučji ego Cvili u mesečini Mrmljam sebi u nedra -Ja sam onaj Kojim bih mogao biti Autor: Predrag Milovanović Fotografija: weheartit.com ...
Dopreću do tebe jednog dana Možda nikada Uliću ti se u dušu Kao što se Dunav uliva u Savu Prokrčiću džunglu tvojih misli Ubrizgaću u tebe najtoplije boje Udahnuću ti život Pisaćeš mi pisma sa druge strane planete Mahaću Mesecu dok mislim na tebe Doći ću do tvojih mrakova I osvetliti tvoje ulice Rasteraću bauke iz...
Odavno ne koristim slušalice. Prija mi da osluškujem ljude, da piljim u njihove boje, da dopustim da me one razvesele i rastuže, da ih osetim. I znate šta sam primetila? Sa godinama postaneš prilično oprezniji i zatvoreniji, više ne toliko sklon pokazivanju osećanja, što je...
Više ni ruke nisu dadilja Tek rođenom srcu; I nije važno Što više ne sabiram srču U očima, ni krhotine svakog pada u sebe. Poneki dio još uvijek je tu, Ostali vise otkriveni pod kišnim Oblacima, druge vjetrovi Raznose po rubovima Poluprazne čaše. Kažu mi da je fantazija Dom svake budale, I da ožiljci ne krvare kada Pucaju...