Ovo nije ruska bajka a ja osećam jagodice tvojih prstiju kako dodiruju moje meke usne bilo je vremena kad su umirale za tobom kad su jecale za tobom kad je jedino što su znale bilo da govore tvoje ime tvoje ime samo tvoje ime peklo je u abdomenu mesecima danima vrelim letnjim trenucima Zima je A ti sklanjaš pahulje sa moje svetle kose ljubiš mi ruke oči a nemaš pojma preko koliko...
Ne podnosim tvoj empirizam ni miris dalije Što se sa korica Saturnijanskih Poema Na tvoje oplemenjene haljine ruši I nestaje poražen lenorom. Ne podnosim berbu malina u Užicama Dok praznim rukama ipak izvoziš obećanja, - Jedina povratila kusur berbe tvojih usana. Ne podnosim mog samopuzdanja disleksiju Ni to što te prvu, kao jutarnju...
Želim da zabeležim Sve mirise Koji su okruživali moje i tvoje poznanstvo prizvuk kiše na kožnoj jakini italijanskog belog mošusa dodir blage anksioznosti neki parfem koji je nosio prolaznik miris lipe amfiteatra u kom sam pisala maturki sastav I onda tvoja kosa rano leto kasno proleće imala sam duge crvene nokte lepljiv sjaj koji mi je drugarica pozajmila zvuk taksija zveckanje alki tvojih narukvica ogrlica Nepravilnosti tvog lica zuba i brade Želim da ostane zabeleženo da...
U vlastitoj bradi spremio sam serum smirenja zaplet dodira i ponešto topline. Malo prostora za tvoje dlanove. Onu klupu iz parka na kojoj smo sjedili zagrljeni i mnogo mnogo čuđenja...
Dana ima dugu crvenu kosu, ogromne zelene oči, karakter tornada. Nikada neću shvatiti, kako se u nečemu toliko nežnom i sitnom, našlo toliko besa i energije. Ona odudara od svoje okoline. Brža je od vremena u kom smo. Svoje zidove preskače sama. Ne voli uklapanja,...
Ukrotio si mi kosu, Samsone Ugnijezdio u nju divlje ptice Od moje kose napravio im gnijezda i kaveze Pa me podivljale i bijesne zbog oduzete slobode Kljunovima svojim kljucaju u tjeme Pustio si u moju kosu i krda divljih konja Da trče kroz nju i kada ne nađu izlaz iz nje Kopitama...
Onog trenutka kada si me uzeo za ruku Izgubila sam razum I život koji sam imala prije tebe U magli sjećanja nestali su ljudi koje sam voljela Čekajući da mi se vrate kada mi ti slomiš srce Padajući u tvom zagrljaju kroz sve krugove pakla Učila sam o ljubavi i nečistim...
Otišla je. Noćas. U jedan. Do jutra sam mirisao pamučnu jastučnicu. Još mi grebe nozdrve onaj cvetni parfem. Kada sam izašao, mirisao je jorgovan. Onaj ljubičasti, na uglu parkića ispred zgrade. Prošlog leta sam pijan celog obrao, da joj poklonim najveći buket jorgovana. Drala se na mene kao nikada. Ali kratko je uspela da zadrži kez, prevarantkinja...
Još uvek osećam njen miris na sebi. Nedostaje mi. Kolutanje očima, pogled nakon toga, osmeh, miris i ukus. Sve. Nekada sam mrzeo nedostajanje. Sada ga cenim jer je nedostajanje podsetnik svega onoga što je vredno. Svega onoga što voliš. A ja volim nju i čitav svet...
Samoća Sada ima ukus Tvojih usana A volela sam ih. Nedostajanje Sada ima Tvoja kolena A na njima sam nekada bila srećna. Tuga Sada ima večnost Našeg poljupca U 05:30 ujutru. Suze Sada imaju miris Tvoje kože A mislila sam Da mi ne fališ Baš nimalo. Autorka: Marija Jovanović Fotografija: tumblr.com ...