Želim da ti pošaljem Po prijateljima pozdrav, Da se sjetiš mene I udahnes svojim plućima Ovu promuklu maglu Koja nas davi utihnulim rukama. Želim da poslije svakog izdaha Osjetiš moju ruku na svojim grudima Dok kroz svoje snove ideš nekom drugom. Želim ti, iz sveg srca Da prije no što stigneš do njega Povučeš okidač, Pravo, U moje...
Opet je magla! Tjera me da se otisnem na more. Gdje ću kao pravi mornar, pratiti svaki talas dok se nemirno sprema za još jedan put, bez osjećaja povratka. Pamtim, jednom je neko rekao, kako talas koji dođe i zapljuskuje sve oko sebe, hrabar je...
Kada budeš krenuo putem kojim idu lutalice, pomahnitalo tražeći spoznaju jednog izgubljenog trenutka u magli ovog vremena, ne okreći se da se uveriš da koračam za tobom. Ja više ne idem tim putem i ne koračam stazama utabanim tvojim koracima. Dalje nastavi sam. Kada ti telo...
Plesao sam juče sa prelepom devojkom po srči, sve do kraja jednog prijateljstva. Nisam je poljubio, niti pokazao želju za nečim većim od koraka. Samo sam se pitao koliko detalja ima do meseca. Pričao sam juče sa uplašenom devojkom nad stolom mokrim od tudjih pića. Nisam naručio ništa, niti sam otvarao stisak, Samo sam se pitao koliko detalja ima...
Automobilska kabina je proširenje tvoje svesti i duha. To je kao neki dodatni prostor samog sebe. Još čudnije, onaj koji se zaista nalazi u tebi, ostaje imaginaran i nasaglediv, ali zato ovaj u kabini automobila postaje stvaran. Ako osećaš sreću i uzbuđenje zato što si postagao...
U magli ništa nije crno Osim naših naočara. Depresija je trend. Epidemija iluzije stvarnosti, Jeftino rezervisana. Nerealni snovi, Toliko preuveličani da je kul Kada u maglu sipaš crno. Ti si isti Ali buni te difrakcija Iako si u vakumu. Na dnu kante udahneš boje, Ispuniš pluća Slatkoćom nesavršenstva, Popiješ sopstvene batine. Kao nov. Autorka: Petra Vidaković Cvetković Fotografija: favim.com ...
agresivni hroničari svakodnevlja i dalje lupaju na naša vrata ali ostajemo nemi u vakuumu ljubavi krijumčarimo vedrinu ako su ovo zaista poslednji dani budi bonsai na ivici sveta sa nešto zahvaćenog sunca u posudi slepa za prazninu grad halucinira obavijen maglom kao umorni haiđin u opijumskom dimu kako smehom rasterujemo zloduhe sa raskršća Autor: Darko Stanković Fotografija: tumblr.com ...
Moraću da uložim napor kako bih prevalio ovaj put, razmišljam dok mi se palac koči na kremenu upaljača. Potom snažno povučem dim i zagledam se u most preda mnom. Sa reke se diže smrad čeličnih užadi, mulja i trulih konopaca. Povučem još jedan dim i...
Život me naučio da u kafani sedim uspravno a pogrbljeno u školi Kao i da nije važno šta već kako i sa koliko duše nešto radiš Ne radeći ništa dovoljno dobro i dugo postao sam solidan izgovor za čoveka Samo još jedna prozirna kreatura koju decembarska magla guta sa apetitom Nema ničega za tebe sa ove strane ulice presipanje iz veće u manju pikslu na dnevnoj bazi izgleda punije ako neko...
Učiš me album kaverima raznih muzičkih legendi. Kažeš, kako je to osnovna muzička kultura. Kažem, kako sam strašno muzički nekulturna. Tu su Led zepelin, Stonsi, Džetro Tal, In flejms...