Oprosti najdraža Što sam želeo Da preplivam Lamanš Ne bih li osetio Čari tvog grada Grada koji obiluje Sumornim kišama Od kojih čak i Slučajne prolaznike Na tren zaboli glava Oprosti najdraža Što sam morao Da još jednom ugledam Tvoje želene oči Ne bih li doznao Krije li se u njima Iskrenost, koju si Nekada bila spremna Da mi pokloniš I...
Vertikalno ili horizontalno. Nisam nikada razmišljala o tome kako te volim. Možda količinski i ne toliko zadovoljavajuće kao prostorno i vremenski određeno, nekim mojim satom. Mnogo ili malo. Koliko mi znači to tvoje ljubljenje pogledom kada smo ljuti. Možda onoliko koliko čestica ima u nekom mom...
Rekao je Da sam jako lepa I da se pita zašto sam sama I pitao je Zašto mi je poslednja veza propala Pričala sam mu O bivšem sa kojim nisam išla U muzeje, galerije i na večere I da nisam Osoba za veze Rekao je Da je to tužno Jer bi on svuda sa mnom I govorio je Da...
Izgubila se. Tu, između drvoreda u Palmotićevoj i kontejnera čiji miris u ovo doba godine štipa nozdrve i kožu. Zamolila me je da joj objasnim kako da dođe do Trga. Strankinja. Šarena haljina i neka retro torba. Preko belih pamučnih čarapa je navukla braon sandale. Kažem joj...
Najdraži deo moje londonske svakodnevnice je kada otkuca dvanaest časova - pauza za ručak. U tih sat vremena volim da odem sama u obližnji pab i uz hranu naručim jedan kaberne sovinjon. Predahnem od buke kancelarije, a naročito od neprestanog “ping” koji čujem kad god...