Kejsi je volela više od svega da nosi šešire tokom zime ili usred leta i nije želela da postane slična nekim ženama koje su prodavale svoje telo po ulici oblačeći se provokativno i na jeftine načine dozvoljavale da za njihovim oblinama uzdišu napaljeni mladići puni pohotnih pogleda. Kejsi je umela da ispod rukava dugačkog kaputa sakrije svu umetnost od koje je satkana da postane predmet rasprave u krugovima razuzdanih klinaca koji nisu mogli da...

20 jula, 2019 /

Gde je uopšte kraj kada  ćeš izaći iz moje pesme Možda kada me zatrpaju obaveze dodiri vreme i nov grad Prestaće nekad kad me zaveje  sneg a ja po običaju ne budem znala šta da radim pa počnem da se bavim nekim drugim stvarima razočarenjima slikama i osmesima A možda prestane kad se neka nežna ruska plavuša umota u tvoj kaput da je zaštitiš od zime straha...

18 aprila, 2019 /

- Došla si. - Kao što vidiš. - Drago mi je. - Mhmm-mhh. - Ljuta si. - Nisam ljuta. - Jesi, mačak. Ne gledaj me tako. Poznajem te. Znam kako dišeš. - A kako to dišem? - Znaš na šta mislim. - Ne, ne znam na šta misliš. - Ljuta si, mačak. Hajde sedi da...

30 januara, 2019 /

Tog proleća sam se sudarila sa knjigom „Paradoks izbora“. U njoj sam čitala zašto postajemo nervozni, nesrećni  i nezadovoljni. Jedan od razloga je prevelik izbor, sličan onom osećaju kao kada u marketu stojim ispred frižidera u kome je četrdeset vrsta sladoleda. Dok stojim, kombinacije kreću da...

08 januara, 2019 /

Ne znam kako se pričaju ovakve priče. One u kojima juriš srcem, pa zaboraviš na njega. Jer svaki dobar čovek jednom, napravi lošu stvar.             Rekao si da srce ostaje tamo gde je, bol. Moje je ostalo u Kastilji. Uz more. Šafran. Brodove. Miris zemlje, vinograda....

04 januara, 2018 /

Vidiš samo lice. Telo. Kratku kosu. Osmeh. Crveni karmin. Crni kaput. Ceger sa superherojima. Zeleni šal koji se slaže sa lakom na noktima. Vidiš pomalo užurban hod. Prstenje na ruci. Slušalice u ušima. Naočare za sunce. Crne cipele koje idu uz kaput. Ali to je...

19 septembra, 2017 /

Prošla je pored mene, u kariranom kaputu, umjerenih, stabilnih koraka, dok sam hodao Bulevarom. Izbečih oči. Ovo nisam očekivao. Zapahnuo me je neki miris, neobičan...

13 oktobra, 2016 /

Želela sam. Još jednom. Tebe. Uz stisak ruke. Koji će progovoriti. I zagrliti osećaje. Te večeri. Dok oblačiš crnu košulju. I stavljaš manžetne. Jer znaš da ću i ovaj put, odabrati crvenu haljinu. I dozvoliti da me voliš. Tako da ne posumnjaš. U kraj. Uvek si...

08 oktobra, 2016 /

Podsetnik – kako se diše. Februar: prevrnem sebe s naličja na lice i podnesem sunce kad me u oči pogleda. Ne pakujem kofere i rančeve, jer sve mogu na leđima poneti. Krenem od kaputa. Znam šta sve tu može da stane. Sad kad sam iz džepova istresla...

16 novembra, 2015 /

               Za brata i saborca  S. B.   Napolju su se psi ujedali.   Zaljubljeni parovi su uzdisali i naprasito tražili mračne kutove dok je otac svome dečaku obećao da će ga krvniči pretući.   Ja sam samo čekao polazak autobusa da ostatak mene mahne voljenoj ženi i za njom ode.   A napolju su se psi ujedali.   Mučna žuta lica...

10 novembra, 2015 /