Sipaš vodu iz česme u čašu. Ne piješ još uvek jer ti se čini da se čaša nije napunila. I prolazi vreme, ona se puni, stvaraju se najmanji na svetu površinski mehurovi čiji životi traju nekoliko sekundi i životi im nestaju, a voda se preliva...
Odavno si prestao da me inspirišeš. Probudim se i vidim mrak. Svašta sam probala da činim sa sobom. Ona kaže da nisam u pravu i da treba to da rešim. Plaši se da je volim jer mi je neophodno da nekog volim, a ne žudim za...
– Nemoj da se ponašaš kao noj. Prekini, prekini, prekini. – Zašto vičeš ti na mene? – Ne vičem, samo sam tužan. Ne želim da to radiš, rešićemo sve. – Nemamo šta da rešavamo. Ja odlazim. Ne mogu ovako. Ne mogu. Ne mogu. – činilo joj se da...