Znaš, sviđaš mi se, Imam trideset godina Bradu od desetak dana Ćelavim Gojim se Postajem pomalo namćor na pokojnog ćaleta Nemam baš neki osećaj za meru Nisam baš oličenje nevinost Ali nisam ni hodajući promiskuitet Teško varim ljude Još teže testo koju obožavam Volim ponekad da se napijem Volim da sam sam Što me ponekada i plaši Plaši me...
Skoro da sam zaboravio na jutarnji ritual. Juče sam pokušavao da bacim cigarete. Od standardne kutije koju dnevno uzimam više od deset godina, juče sam uzeo samo tri cigarete. Taj jutarnji ritual sadržava nezaobilazna kafa koja se ne može popiti bez duvana. Jutros evo pišem...
Krljam, kašljem, jedva dišem ali ne posustajem, pljuga je tu. Pušim kao da mi nije ništa, kao da sam, kao da sam "zdrava". Pri svakom dimu grlo me još više grebe, krajnje logično, svesna sam ja toga. Naizmenično pijem vreli šerbet i kafu uz cigaretu...