07 maj KOLOS ILI PRIVID

Skoro da sam zaboravio na jutarnji ritual. Juče sam pokušavao da bacim cigarete. Od standardne kutije koju dnevno uzimam više od deset godina, juče sam uzeo samo tri cigarete. Taj jutarnji ritual sadržava nezaobilazna kafa koja se ne može popiti bez duvana. Jutros evo pišem i pušim uz kafu. Neobrijan i rastrgan od neprospavane noći, onako prilično neurotičan prevrtao sam se u polupraznom krevetu.

     I kad je krevet poluprazan, velik, onda mi se čini da se prostire od Pirineja do Karpata. U apstnenciji koju sam namjerno izazvao juče neuzevši dovoljnu količinu nikotina i apstinenciji koju krevet velik kao Evropa izaziva, osjećanje izgubljenog indijanca me obuzima. Palim drugu cigaretu i znoji mi se vrat. Treba li me osuditi što ne mogu da se oduprem poroku.

     Razmišljam o ovisnostima. Kutija cigareta je samo jedan mali demon koji tijelu daje drugu prirodu i kažnjava ga žmarcima kada mu se ne pokori. E ti žmarci me prožimaju jutros. Čovjek je veliki kolos koji može da se odupre i većim iskušenjima, pa zašto se onda prepušta tako trivijalnim stvarima. Ne može se objasniti dok se ne shvati pouka ljudskog karaktera koji je od osobe do osobe različit. Ipak univerzalna misao potiče od potrebe za porokom usled nedostatka drugih sitnih potreba.

     Bar da mi je krevet tako tjesan kako priželjkujem pa da se na taj način u dvoje mogu osloboditi sitnica kao što su duvanski demoni. Kolos između planinskih masiva u gotovo ezoterijskoj mašti usled nesređenosti zbog tako velikih sitnica.

     Palim treću cigaretu. Osjećam se bolje.

Autor: Mladen Popović

Fotografija: favim.com

 *Kratka priča koja je objavljena u zborniku radova izdavačke kuće Alma Beograd za godinu 2010