U poslednje vreme naviru uspomene. Sećanja. Prošlost mi se mota po glavi. I ne, ne budite smešni – to ne znači da je želim natrag. Jer da je želim, nikad je ne bih nazvala tim imenom. Sledi nespretni susret sa vašim bivšim. Pa se iznenada pojavi...
Tu negde, sa 23, zaključujem da ljudi malo u šta veruju danas. Ajde što ne veruju u tebe, Deda Mraze, to mi je pretužno, mada sam se, pravo da ti kažem, i navikla. Tebi takvi ni ne trebaju. Nego, zamisli, oni ni u ljubav ne...
Dosta sećanja nakupi se u čoveku, ali malo je onih koje nazove uspomenom. Kako sećanje izraste u uspomenu? Sećanje ostane samo to – obično sećanje – kada te spopada na mestima i pred ljudima dok si nezaštićen. Sećanja se stidiš, kao slabosti, kao rane koju...