Kad počne da ti nedostaje, dođe sa kišom, tiho i polako. Krene tako što počinje na nekim obroncima Velebita gdje se kao najljepše slikarsko platno oslikava u očima djeteta. Zatim se polako bistri, baš poput vode željne da nađe svoj put. Susreće se u traženju,...

Ako je priča sve što ostaje od nas, voleću je. Sakriti među prstima, i u ponekom osmehu. Onom koji je znao, da kraj postoji. I da je lakše, voleti ga. Bez reči. Uz poneki pogled. I mir tela. U tišini, toplih obraza. Na kiši. Uz...

Nekada pomislim kako sam zaboravio da osećam. One osnovne stvari. Da uživam u pesku pod nogama, lepim očima, letnjoj kiši, osmehu zavodljive devojke. Zaboravio sam kako je to kada se smeješ sitnicama i kada ti lepe reči i dela ispunjavaju srce, i čine ga toplim...

1. Jednog hladnog januarskog dana, pozdravio sam se sa Ninom, pre nego što je krenula u Italiju. Obećala mi je da ćemo često biti u kontaktu i da će mi se javiti preko skajpa, još po dolasku u Italiju, kako bi mi ispričala kako joj se...

                                                             1 Razmišljanja o odluci (Sada) Dok neobične emocije prožimaju moju dušu, prolazeći poput oštrog vjetra kroz pukotine visokih stijena,...

Ruskinja Margarita Kareva pretvara bajke u stvarnost! Iako se fotografijom bavi tek tri godine, stvara najlepše slike koristeći svoju maštu kombinovanu sa inspiracijom koju pronalazi u bajkama.  Zahvaljujući njenoj kreativnosti i veštini, nemoguće je skloniti pogled sa fotografija koje odišu ženskom lepotom. Prikazaćemo Vam neke od...

Ili: Će si bude. Pitam se: da li u bajkama uživamo toliko zato što znamo da imaju srećan kraj? I zašto je toliko teško primeniti to uživanje i na život. Znate ono, probudite se i život vam izgleda isto kao na Instagram profilu? U P. ne postoji magični kej...

Žmu je jedini čovek na svetu koji je zbog prevelike sreće zaglavio u bolnici. Svaka bajka treba da počne sa: bio jednom jedan princ. Ili bila jednom jedna princeza. Naša bajka počinje sa: bio jednom jedan Žmu koji je zbog prevelike sreće što je postao tata –...

Uvek postoje neispričane priče. Nekada se desi da zaliče jedna na drugu, takve – još neizgovorene i uronjene u (pod)svest onog koji ih ćuti. Možda baš zbog tih sličnosti one i ostaju tako dugo ničije. Ili se jednostavno ne rode u rečima. Postoji, na primer, uvek neki...

“Posle dužeg vremena  uključimo TV. Upalim ga, kad ono Kasandra. Da se nisam resetovala u detinjstvo?” Ovakva poruka pre 6h ujutro mogla je da mi stigne samo od Dr House sestre. Naravno da bi nam prijalo resetovanje u detinjstvo. Njoj, koja je u prestonici i ne može...