Lukić Marija 3401 W. 53ST st. #514 SIOUX FALLS South Dakota, 57106 Evo da ti se javim nakon dugog putovanja. Da ti kažem da mi je put bio najteži. Da sam mogla sa pola puta bih se vratila. Deca su jedva izdržala vožnju. Starija je jedva izdržala vožnju. Dvanaest...
Sedim u polovično osvetljenoj Prostoriji Držeći u rukama kartu sveta. Pred očima mi igraju Evropa Afrika Azija Obe Amerike, i omalena Okeanija. Zadubljen u njenu perforaciju Tražio sam tvoj grad I Trg Miroar Kojim smo nekada davno Okupani letnjim pljuskom Šetali smireno i razdragano. Tražio sam na njoj I tvoj lik, kao da sam Od njega zahtevao Da mi se osmehne Da mi namigne Ili...
Doktor Robert Džekson je i tog jutra, kao i svakog prethodnog, došao na vreme. Ipak, proverio bi na svom džepnom časovniku, pa odmahnuo glavom, kao da je prebacivao sebi što nije došao i koji minut ranije. Učtivo bi se javio kolegama u prolazu i nastavio...
Dala bi mi jedan poljubac, onako ovlaš, sa vrata, dok izuva cipele. Jedan osmeh. I jedno “hej ti”. Prislonio bih šaku uz njenu zadnjicu, dok zaključavam vrata, i blago stisnuo. Uvek bi se nasmejala. Mislim kako mi nikad neće dosaditi taj mali ritual koji pravimo...
Nazovi me detetom, ali odlazak sam oduvek zamišljao kao skupljanje svojih stvari na sredinu velike šarene krpe, vezivanje u mašnu, i kačenje na motku koja se prebaci preko desnog ramena. Zatim se krene ka zalasku sunca. Naravno, sutradan bi glavni akter odlaska ponovo bio tu,...
-I tek tako si došla? Zbog njega? Je l’ se pitaš što on nije pošao zbog tebe? -Jeste zbog njega, ali zaboravljaš i da je zbog samoće. Počela sam da se gubim, dala sam sebi rok godinu dana, izdržala godinu i po i nije mi bilo...
Hej, Kako si? Jesi li dobro? Kako izlaziš na kraj sa ovom zimoćom? Meni je ciča pojela obraze ovih dana. Ne šalim se. Sad nosim onaj veliki šal što je baka isplela pretprošle godine. Zamotam se u njega do očiju. Borim se na svoje načine. Jel...
Sedimo pre neko veče, ubijamo novembarski kišni četvrtak, prazneći flašu Merloa koju je doneo s aerodroma da ne bih drobila kako mi ništa pametno iz te Amerike nikad ne donese. Logika mu je verovatno pijana, neće da se ljuti. Što je najgore, logika mu je...
Dušo, lepo je što mi pišeš poruke subotom uveče iako smo se rastali pre dve godine drago mi je što brineš i što više nisi depresivna – uložio sam napor da te otrgnem od toga i gotivno mi je što si uspešan student. Znam, dobro je što me podstičeš da se vratim...