29 sep ŠTA DA TI KAŽEM

Dušo, lepo je što mi pišeš poruke subotom uveče

iako smo se rastali pre dve godine

drago mi je što brineš i što više nisi depresivna – uložio sam napor

da te otrgnem od toga

i gotivno mi je što si uspešan

student.

Znam, dobro je što me podstičeš

da se vratim na fakultet

predlažeš mi da napravim Pakleni Plan

kažeš, nema veze što imam trideset godina u dupetu

sve je to iluzija, sve se da promeniti

a godine su precenjene – veliš.

Ali dušo, jebiga, pusti me

smlaćen sam i umoran

sjeban i mentalno obogaljen

radio sam kod privatnika za 150 evra

u tri proklete smene

gazda mi je bio Seljober Sirovina

a menadžer Mića Govno.

Jeste, to je malo, kažem ti

ne bih imao za ženu, dete i sebe

treba mi bolji posao

postajem ološ a kopija propale Amerike

radimo po prevaziđenom sistemu

ako hoćeš da školuješ dete

otvori mu štednu knjižicu čim se rodi

i potrudi se da je napuniš nečim

što nije samo pesnička biografija !

I zato, dušo, šta da ti kažem

ne piši mi poruke subotom uveče

već studiraj, uči naporno, traži posao, beži preko grane

a zatim uzmi papir i piši po njemu

prikupi petlju, daj mu ga

menjaj pojedince, menjaj mene

menjaj i Svet

ja to ipak nisam

mogao.

Autor: Marko Antić

Fotografija: tumblr.com