24 okt SVAŠTA JE LjUBAV

JA

Samoća, samoća… Ljubav, sreća, patnja… Samoća, samoća…

To je redosled mojih dosadašnjih ljubavi. I, onda ti! Znali smo se dugo i površno. Ovo DUGO mi je davalo sigurnost da ti verujem više nego drugima. Veče smo proveli pričajući o tvojoj bivšoj vezi. Plakao si. Ona se udala. Hrabrost da pokažeš svoju ranjivost nas je zbližila. To mi je dalo dovoljno smelosti da te sutradan pozovem. Tu noć sam te zamolila da budeš nežan prema meni. Nije to bila molba za jednu noć. Sada znam da sam molila da me nikada ne povrediš.

Bila sam ti zahvalna na deset dana ljubavi i spremna da se ona završi tvojim dugim boravkom kod porodice, na drugom kraju sveta. Ali, pišeš mi. Pišem ti. Govoriš da moji opisi liče na Megritove slike a pesme posvećene tebi na Ahmatovu.

Vraćaš se mnogo pre nego što je bilo u planu. Zajedno smo. Mislim kako sam mogla da propustim ljubav za koju sam vremenom prihvatila da postoji samo u mojoj mašti. Izgovaraš reči koje ja mislim, zoveš me u istom trenutku kada zovem ja tebe. Voliš da sedim uz tebe i da me držiš za ruku. Kupujemo hranu za dvoje i gledamo se, za večerom, u oči.

Naše vreme je isprekidano tvojim boravcima sa ženom, decom i unucima. Ne smeta mi. Čak sam srećna što ih uz tebe, na neki način imam i ja. Ne strepim. Čekam te. Pišem ti i čitam tvoja pisma. Napokon sam našla mir u ljubavi. Ne plašim se. Znam da ćeš zvati, doći. Znam da me voliš iako te to ne pitam.

 ON

Oženio sam se vrlo mlad, doktorirao kada sam već bio u braku. Dobili smo decu. Na moje insistiranje smo se preselili na drugi kontinent. Smatrao sam da ću imati odlične uslove za istraživanje, a i želeo sam da se sklonim od nesposobnjakovića u svom poslu kojima smeta moje znanje i renome moga oca. Deca će svakako steći odlično obrazovanje na prestižnim univerzitetima  a fakultet koji je završila moja žena,  daje sjajne mogućnosti za posao.

Nisam stigao da se bavim svojim poslom koliko sam imao u planu, ali je zato moja žena brzo napredovala u svojoj branši. Smetalo mi je što ne želi više dece, što me ona izdržava… A uostalom, kako sam mogao da živim udobno na drugom kraju sveta dok moju zemlju bombarduju. Vratio sam se u Srbiju.

Ubrzo nakon dolaska sam se zaljubio u mnogo mlađu koleginicu. Želela je brak, decu… Bili smo zajedno oko osam godina. Pa nije valjda trebalo da ostavim svoju porodicu zbog nje? Odlazio sam kod njih na po nekoliko meseci, a ona mi je pravila ljubomorne scene. Za vreme mog poslednjeg boravka u inostranstvu se udala. Zašto je to morala da mi javi? Plakali smo oboje.

Moram da priznam da sam vrlo brzo počeo da razmišljam o ženi koju bih mogao da volim i koja bi mi pružila utehu. Zvao sam zbog nekog posla dugogodišnju poznanicu koja mi se uvek dopadala. Ona je profesor, nije udata, živi sama. Ona je tako fino biće. Puna razumevanja, strpljiva, lepih očiju. Nastavili smo da se viđamo. Nije zahtevala da se razvedem i da joj se na taj način potpuno posvetim. To mi je odgovaralo. Nije bilo teško voleti nekoga ko je toliko zahvalan na ljubavi i uzvraća je desotostuko. Divila se mom intelektu i podržavala me u svim mojim idejama.  Bez njene pomoći ne bih uspeo da ostvarim svoj profesionalni, davnašnji san. Menjala me na poslu dok sam vikende provodio sa bolesnom majkom koja živi u porodičnoj kući van Beograda.

Izgradili smo odnos pun ljubavi, razumevanja… Sedam godina je izgledalo kao da je to moj pravi izbor i sreća. Odjednom, sve mi je postalo tako dosadno. Rutina. Kao u braku. Njene večere, briga, čišćenje…Čak sam je i opsovao. Tolike interesantne žene sam upoznao i propustio za to vreme. Pa neću valjda sa nepune 64 godine da pristanem na tako nešto. Život je jedan i pruža toliko fantastičnih mogućnosti!

ONA

Imam 54 godini, razvedena sa sina. Živim u selo. Ostala sam bez poso, pa radim šta ima. Pevala sam i u kafanu sa  Cigani. To mi dobro išlo jer sam igrala u folklor. Šta ću! S moju osnovnu školu i kurs, daj šta daš. Sin mi ne radi a plaćam stan.

Rekli mi za oglas da neki traži ženu da mu čuva majku. Bilo na našu televiziju.  Javila se ja pa došla. Tamo neki gospodin iz Beograd, preselio majku u njiovu kuću. Velika kuća, još veća bašta. Divota! Oma sam videla da me čoek onako, merka, pa sve ispituje, zadirkuje… Pita jesam sama, s kim sam, kolku oću platu da sam tu stalno… Ja kažem 300 evra. On kaže 250 i sve ti plaćeno. Odma da se seliš. Ne pita ni za ličnu kartu… Sve na reč! Mora da je budala kad tako  veruje, il je to običaj u beli svet.  Al vidim, bacio oko na mene. Kaže da je doktor, porodica mu u Ameriku, živi u Beograd pa će da dolazi često. Ćutim da sam bolesna, a on ni ne pita. Samo s mene očijuka i šali se. Sve mi jasno, al šta me briga za te pare.

Uselila se ja, a u kuću stalno treba nešto da se radi. On ne štedi pare pa ja zovem moji da mi rade. Sina, sestru, bratanca… Oni mu dobro i naplate, duplo, a on srećan. Zaposlim i komšinicu da masira babu. Ona ga odere. On onda kaže da mi digne platu pa ja to da radim. Oću, što da neću za pare! Posle kažem teško mi, numem. Plata mi ostane ista a on odozgo plaća opet onu moju komšinicu što  masira.

Stalno s mene očijuka, pipka, ljubi… Ja se branim, neprijatno mi kao od babu pa mi nudi iljadu evra za seks. Nisam ja kurva, kažem da gi postidim. Mora da mu ta prijateljica iz Beograd s koju je sedam godini nikaka čim juri i oće da plati drugu. Kad me mlogo gnjavi, ja mu kažem da je zove. Onda se on malko smiri, posluša pa zove, a ja mislim ta će da oseti šta je pa će gi natera da me izbaci iz kuću. A meni dobro. Nemam trošak, babu naranim, uključim TV pa je onda rano stavim u krevet. Kuću čistim i babu perem pre nego on dođe. On se divi, a ja kažem da je kupam svaki dan.

Kad traži da ložim drva il spremim zimnicu, ja kažem da numem. On ćuti i samo si smeška. Sestra mi posle kaže da će mi pomogne sve samo da ne ostanem bez taj fin poso. A on srećan posle i samo me juri po kuću i pipka. Vidim da je pečen posle samo jedan mesec, pa šta ću, u drugi mesec spavam snjega. Poludeo posle jadnik od sreću. Onda priča neki svoji školovani priči koje ne razumem, al se pravim da slušam. Stalno mu se divim na njegovu pamet, muškost… Žalim se da je skupo, da sin treba u Francusku na rad al nemam za put. On otvori buđelar, pa da. Nudi da otkažem stan i sve preselim kod nji.

A ja jedva čekam da odem kod mog čoeka u nedelju. Nosim mu pare. Ostanem ceo dan i tu noć… Ni jedan ni drugi ne pita ništa. Ćute i čekaju kaću nazad. Babi i sinu ne ostavim ni ručak. Ćuti on i srećan je kad dođem. Čeka me s ručak. Uživam ko gospođa. Nije taj izgleda vido pravu ženu do sad. Šta će jadan, al nek samo daje pare i pokloni. Ne tražim mu ja ništa, sam daje. Ostavio tu ženu u Beograd, il ona njega. Nisam ni slušala šta priča, al sam rekla da mi se on mlogo sviđa i da sam srećna.

Kukam da mi teško s babu pa će je stavi u dom, a ja ostajem u kuću da me viđa. Sve me pita i sluša. Ko da sam ja s fakultete, a ne on.

ON

Pa šta? Neću sada o tome ni da mislim! Uradio sam ono što sam želeo. Ta žena me užasno privlačila. Nezaštićena, topla, strasna… Divno se brinula o mojoj majci. Pa šta? Tačno i da  je ciganka! Da li je loša zbog toga? Nije se šminkala, nije se izazovno oblačila… Divila mi se, bio sam joj najvažniji. Zavisila je od mene. Verovatno bi potpuno propala da je nisam zaposlio.

Neću više da razmišljam o svemu tome. Ispao sam potpuni idiot! Povredio sam ženu koja me volela, sebe doveo do ivice ludila… Nisam znao šta radim, hrlio u nešto što ne znam šta je. Zato je i bilo interesantno, potpuno drugi svet. Izazov onoga što je tajno, zabranjeno…  Pa ipak, bio sam ubeđen da mogu da kontrolišem situaciju. Da ona neće shvatiti. Nisam obraćao pažnju na njene reči, ponašanje kojim mi ja davala do znanja da joj je sve jasnije šta se zbiva… Osećao sam se moćno i zaštićeno ljubavlju triju žena. Bar sam tako mislio. A onda me ostavila bez svađe, bez borbe za moju ljubav. Tek tako. Da li to znači da me nije ni volela?

Ma, uostalom šta! I dalje imam ljubav i poštovanje svoje žene, dece, unuka! Oni za ovo nikada neće saznati. I ovako ne bi verovali da je to moguće. Ne mogu više da podnesem tu primitivnu, glupu ženu! Način na koji govori, šta govori… Upropastila mi je vezu, život! Ona, njena bolest, njeni problemi… Pa nisam zbog toga bio s njom! Što bi? Kada sam joj sve to sasuo u lice samo je ćutala i gledala me tim svojim kravljim očima.

Pa šta? Toliko je usamljenih žena željnih ljubavi. Ponovo ću naći ženu sa kojom mogu da ostvarim harmoničnu vezu! Zaboraviću sve što se dogodilo.

A, da li posle svega,  to mogu? Uostalom, uvek mogu da se vratim svojoj tamnoputoj lepotici.

JA

Da, ostavila sam ga. I dalje mi je teško da pričam o tome. Posle sedam godina ljubavi, razumevanja, zajedničkih planova… Čovek koga sam volela pretvorio se u neku drugu osobu, za mesec  dana.

 U početku nisam pridavala važnost njegovim pričama o ženi tužnih očiju koju bi želeo nekako da usreći, prepričavanju njenih saveta, divljenju njenoj ličnosti, njenoj lepoti, njenom plesu… Smatrala sam to oduševljenje njegovom naivnom, dečjom znatiželjom da samo površno  upozna svet sa kojim se do tada nije sreo. Dugi i tihi popodnevni razgovori sa njom su se vremenom pretvorili u šaputanje. Vikende sam provodila sama, brinući o njegovim poslovima. Za to vreme su njegovi  boravci u porodičnoj kući bivali sve duži. Retko me zvao. Kada sam ja to činila, raspoloženo mi je saopštavao kako joj ne da da spava kako bi se bliže upoznali.  U pozadini se čuo njen smeh, promukli kikot koji asocira na kafanu. Bilo mi je jasno da se taj jadni dečak, željan novog iskustva, potpuno prepustio igri čija pravila i posledice ne zna. Čak i ne želi da ih čuje. Po dolasku, nekadašnje divljenje Kalasovoj i Ahmatovoj zamenile su priče o pameti i dobročinstvu naših estradnih „umetnica“. Oči, koje su me retko gledale,  imale su neki drugi izraz, gestikulacije su bile tuđe, a izgovarane reči one do skoro prezirane. Na moja pitanja, odgovarao je da mi ona nije konkurencija. Naravno da nije jer  ja, njega  više nisam želela.

Tu ženu je opisao kao jednostavno i čisto biće uhvaćeno u mrežu njegove strasti. Svejedno je ko je u toj priči ribolovac jer nikome od njih ne zavidim. Ni ribolovcu, ni ulovu, ni mreži.

Ne, moje oči nisu tužne. Moj pogled  je užasnut krhotinama slike čoveka koga sam volela. Na kraju, braneći sebe,  izgovorio je da ljubav koju želim ne postoji. Ne, to ne prihvatam. On je ubica i svoje, i naše ljubavi. Moja ljubav i dalje postoji.

Autorka: Ljubica Perović

Fotografija: favim.com