09 mar Svako ima svoj mali skriveni kompas

Jednostavno pomiriš se s tim da ga nema, da ne znaš da li ćeš ga više ikada i videti, pomiriš se sa tim da živiš od uspomena i sećanja.

Živiš onako kako moraš, živiš i sećaš se, živiš i raduješ se jer si ipak imao sreću da osetiš to nešto, ne znam šta i kako se zove, to nešto što ti daje snagu, što te budi i čini boljom osobom.

Zahvaljuješ na svakom danu koji je iza tebe, na svakom danu koji te čeka da ga proživiš.

A on, taj neko, zaluta u misli, u snove. On, taj neko, koji je zauzeo posebno mesto u srcu, i koji  bez obzira na godine koje prolaze ne dozvoljava da ga sa tog mesta sklone. Sebično čuva to svoje mesto, kao da zna koliko je poseban, voljen. Koliko drugačiji od svih bivših, i nekih budućih koji tek treba da se dese, da budu i prođu.

Nepresušni izvor inspiracije, jedinstveni primerak u šarenolikoj galeriji likova.

Pa šta ako priznajem, ovako javno, da ga još uvek, na neki svojstven, sebi dovoljan način, volim. Naučila sam da se izborim sa svojom tugom. Vremenom sam uspela da ga razumem, da sagledam sve iz različitih uglova. Na neki način možda i da ga opravdam. Ono što je ipak najbitnije, konačno, posle svega,  mogla sam i da mu oprostim.

 Voleti i priznati nije greh. Priznajem sebi, drugi su nevažni. Ne želim i ne umem da se samoobmanjujem. Volela sam, pa šta. Možda je to hrabrost, ludost, besmislica, ali je lepo, jedinstveno osećanje. Osećaš da živi, i da postojiš.

Moje je bogatstvo što imam kome da posvetim ove redove, što znam kako je to kada te svaka misao tera napred, kada ne možeš čak ni da svim rečima iskažeš to što osećaš.

Neko bi rekao patetika, ali ne, to je bogatstvo, sreća, umeće ljubavi. Jer sreća nije samo u srcu, sreća je u glavi, i nama, u smelosti da se suočimo sa sobom i priznamo sve. I svoje strahove i patnje, i čežnje i bol. Kada uspemo da delamo onako kako osećamo i živimo po svome, prateći svoj lični mali kompas sakriven negde duboko u grudima, biće nam lakše da razapnemo jedra i da zaplovimo. Da se upustimo i u nepoznato ne strahujući za ishod, za budućnost, jer dovoljno verujemo u sebe i srce koje je otvoreno i spremno da nas vodi, gde god poželimo.

Autorka: Jelena Perić

Fotografije: favim.com