24 maj Sunovrat

Čekaj….zaustavi se.

Ne izusti reč.

Reč ponekad ne ume.

Reč je često ništa.

Još pre osam dana

Smislila sam slova

I dala im ime.

Bila su reč

Koja ne znači.

Mi smo kao

bezimena ćutanja

Reči van konteksta.

Mi smo reči. Tačka.

Izgovoriš li još jednu reč

Sve će opet biti reč

I preskočićemo suštinu

Čekaj…zaustavi se.

Ostavi nešto  za ćutanje.

Mi smo kao Beograd i Zagreb.

Istim jezikom govorimo,

a svako vuče na svoju stranu.

Isti smo.

I na tvom i na mom trgu

jaše neki vazan konjanik.

Isti smo kao mrkva i šargarepa i

kao kruh i hleb i

kao sunđer i spužva i

kao sve.

I čim jedno popusti,

drugo ne dopusti.

Zato i crtamo neke

besmislene granice

koje nas rastužuju,

pa se na njima sastajemo i,

kad niko ne vidi,

pisemo ćirilicom i latinicom

„ljubav“….

Mi smo reč.

I tri tačke

Jer iza njih se

gomilaju nove reči

Sve dok ne dopustimo

Dok ne popustimo

Dok ne odustanemo

Dok se ne umorimo

Od reči

Od neizrečenog

Od neizrecivog

Mi smo kao reč i reč

I reč.

I sve ili ništa.

Autorka: Milica Živković

Fotografija: favim.com