21 jan Šta mi je

Ne pitaj opet

šta mi je.

I ne teraj me

Da objašnjavam.

Znam,

prečesto izgubljena

u magli misli

još uvek čvrsto stojim

na podlozi koja će se urušiti     

ako joj pogledam u oči.

S nemilosrdnom presom

na grudima

kada god zakoračim

u svoje maglovite tišine

ne vidim ali osećam,

kako mi ostaci

nekih davnih,

ukroćenih  želja

paraju nozdrve,

izvrću utrobu,

pri svakom sledećem

udisaju.

Iznova,

kao naivno dete

upadam u zamku,

u jednu tačku

u koju sam se zagledala

usred bela dana    

na ma kojem mestu.

Kažeš mi da preterujem.

I da sam maher

u gubljenju vremena.

Zato me ne teraj

da ti objašnjavam.

Ne povlači

iz puke radoznalosti

okidač mojih tišina.

Znaš da volim

da ih najradije

odćutim,

u suprotnom gubim

deo sebe.

A ti ni tada ne bi

Razumeo.

Pusti me

da ih – kada naiđu,

tek tako preležim.

Kao jesenju setu.

Kao dosadni virus

u novembru.

Kad ponovo krene

da mi luta pogled

da prolazi i da se gubi

iza naličja zgrada,

dovrši gutljaj kafe

i nemoj me

uzalud pitati,

jer ni sama  

više ne znam

Šta mi je.

Autorka: Milijana Šćepanović

Fotografija: favim.com