08 dec SOBA  BROJ  PET

– Hej.

– Hej.

– Želiš li da ti ispričam priču?

– Priču?

– Priču o dvoje koji su se upoznali i prva intima koju su podelili bila je njena potreba da neko bude tu, samo dok ne zaspi…

– Priča sa magičnim prstenom iz doba Vizantije i probušenom gumom?

– Da… A nisu se ni znali kada ju je prvi put uspavao.

– A kada su se sastali nije hteo da napusti sobu dok je ne dovede do orgazma i ne popije sav alkohol iz prostorije?

– A ni ona njega… Ujutru. Preskočili su doručak.

– Da, nešto mi je poznata ta priča…

– Ovo dvoje ljudi su u detaljima. Njima su važne stvari kao što su: ovo njega raduje; počinjem da je upoznajem; mislim da me on oseća. Detalji poput drvenog prozora i zavese oker boje. I važna im je soba, koja je mrtva, sem tog jednog dana u mesecu, kada oživi svaki metar nje.

– A kupatilo se ugreje dok jorgan krade čarape?

– Svi žele veće, raskošnije sobe, cena je ista. Jedino njih dvoje hoće majušnu sobu broj pet. Sa njihovim ogledalom i bespotrebnim jastucima. Nikome nisu logični. Oni to i ne žele. Ne žele da iko shvati, pravda i odobrava ili ne. Imaju jedno drugo i sobu broj pet. Napisana ili ne, to je dobra priča…

– Mislim da ćemo joj dati naslov „Soba broj pet“.

– Čak i da ostane samo naša priča, meni je to predivno. Zato što je stvarna.

A takve priče su najlepše.

Autori: Ljermontov & Gorska Vila

Fotografija: favim.com