03 dec SLAGALICA

Merlin Monro će svi citirati

i neće biti ni rata ni svađe,

svi će čekati u redu,

malo nestrpljivi,

nesigurni da l’ ulje il’ šećer,

ali suštinski mirni jer niko ne zaslužuje

njihovo najbolje lice

sem onog ko najviše kičmu savije.

Smeješ se mojoj utopiji,

smeješ se na japanskom,

kao SONY-jeva kopir mašina

dok gužva mastan papir.

Ne umeš da ponudiš alternativu,

Valjda te tibetanski

proređen vazduh ne inspiriše.

Ne kao Hirošima,

u kojoj si nekad rastao:

sada ona raste

u tvom mozgu.

Zamišljaš jug.

Dolinu Ganga.

Polja maka.

Lenje tigrove,

ali vidiš samo

ledeno sunce

koje ti prži

nabrekli očni nerv.

Mrzim te,

jer umireš

umirući od smeha,

a ja se plašim tišine

i svakog šuma i pokreta.

Mrzim te

i zavidim ti,

beskrajno.

Jer te razumem,

konačno.

Ti ne znaš ništa

o tiraniji,

da bi mogao sanjariti

o utopiji.

Tebe je car,

Hirohito,

lepo tretirao,

a meni

i dalje

na Voždovcu

uz kupljene žvake nude konopac

za bešenje.

Autor: Nedeljko Rakićević

Fotografija: favim.com