07 apr SATIRAti pastira

Ja sam ovca. Priznajem. Nije to sramota. Od kada su  naši preci odjašili drveće i odlučili da se prepuste lepoti gravitacione sile i majčinom zagrljaju tla, uporedo sa uzdizanjem čoveka na dve noge ide njegovo stropoštavanje ne mentalne i duhovne četiri nožice. Ili kopita, kako god.

Ne pomaže ni kada si deo naroda koji se još bori sa svojim hordalnim, gregarnim i gorštačkim genima, a povrh svega nalazi se u nekom čistilištu sa koga se kao neko sumanuto snoviđenje ocrtava junačko, ali megalomansko stradanje predaka za neke ideale koje je teško danas odbraniti. Kada narodu amaneti postanu bukagije, budućnost je vidljiva koliko i nebo svinjama. Naravno, trudimo se mi da budemo dobri nastavljači i potomci, ali ovo naše „sada“ koje su oni videli kao „potom“ nije ništa različito od njihovog „onomad“. Kao stado ovaca natovarenih na stočne vagone letimo po šinama Šarganske osmice. Putanja našeg kretanja kroz vreme je i slikovito predstavljena znakom beskonačnosti.

No dobro, za svaki problem ima rešenija. Prvo, ako si ovca, budi crna. Ne, jer je crno u modi, već što je to bunt. Način da se izađe iz stega moralnih, kvazidemokratskih i ugnjetavačkih i da se uperi prstom ka pastiru/ mašinovođi i kaže: „Spasi Srbiju i ubiJ se, Slepče!“

Satira pastira. Verbalni aktivizam. Nenasilna intelektualna borba. Bunt ovaca namesto blejanja.

Tome smo kao narod skloni. Ako jesmo kroz vekove prolazili dobro kada smo imali valjane pastire i jake pse čuvare, to je samo zato što su oni bili svesni koliko je kod nas Srbalja linija obožavanja i prezra tanka. Pa za čas moše da ti glavica obasjana oreolom klizne u kal. Psihodelično obožavanje koje pokazujemo ka svojim pastirima zna da se besnilom buktinje prenese ka mržnji, i krk! Ali između tih krajnosti postoji jedan divan teren satire i suočavanja sa samim sobom.

„Nije Sloba kriv mi smo g….“

Ali da nam se ne bi ponovio još jedan što i „on nas voli“, treba ih satirati, rečima, naravno. Jednom narodu je pogubljenih kneževa, voždova, kraljeva i premijera, koliko ih mi imamo za 200 godina, dosta za 1000.

Satirati ih. Rečima.

Autor: Andrija Jocić

Izvor fotografija:fineartamerica.com, pinterest.com