06 apr Prizvani slobodom

Rekli smo zbogom

Dok se more povlačilo u sebe;

Zapljusnuto sobom

Krenulo je dalje, ja sam bez tebe.

Rekli smo zbogom,

Ovlaš je skliznula ruka iz ruke.

Vezani samo istim bogom,

Odbrojavali smo tišine trenutke.

Ne boj se neba

Prostranstva i širina odstojanja,

Jer tu je kad treba

Snaga nezaboravljenih sećanja.

O, rekli smo zbogom

Bez reči glasa, bez glasa reči;

Neistrajnom bola zlobom

Unutar sebe govoreći:

– Što ideš? Posedi još malo,

Tek je sunce na nas palo,

Tek smo iz ljubavi nikli,

Nikud još i nismo stigli.

Nemoj se još pakovati.

Stani pod strehu moje sene

U mojim očima ogledaj svoje;

Nek odredi prolaznosti vreme,

Samo nek ono spakuje sve tvoje.

– Što ideš? Još malo posedi.

Stani, uz mene osedi.

Ne govori zbogom,

Ne otimaj me danu.

Neću ni ja ništa reći

Niti tuge koje planu.

O, al’ rekosmo zbogom.

Ruku je pustila ruka;

Prizvani slobodom;

Stigla nas je samo muka.

Autorka: Elena Ederlezi

Fotografije: pinterest.com