16 dec Poslednja rublja

Krvavi ruski mesec nadgledao je prostranstva Severnog Vavilona, umilno poigravajući na zasvođenim čelima osionih činovnika, koji napuštajući gulag u zabačenim delovima ovih predela, žive u tinjajućoj reminiscenciji na porodice i toplu vodu iz tradicionalnih ruskih samovara. Severni Vavilon, Moskva, svega čestica istočnog bogatira, počiva u utrobi istočnoevropske ravnice, okovana tajgama i tundrama. Гла́вное управле́ние исправи́тельно-трудовы́х лагере́й и коло́ний, stecište je brojnih činovničkih doajena koji boluju od kostobolje i urođene loše naravi, zadojeni politikom sovjetskog totalitarizma.

Sećam se pognute siluete Aleksandra Solženjicina, koji je u to vreme sastavljao fabulu o postojanju logorskog uređenja i vrednostima čiji značaj bledi unutar žičanih margina konzervativnih načela tamošnje politike. Logorska priča uveliko je nadmašila svoju upotrebu u književnoj inspirativnoj zaostavštini, stoga ne bih želeo govoriti o gordim načelima revolucionarnog pokreta, načelima užasa i kontinuiranog osvrta na mračne dane koji su nalikovali okovima mračnog veka, pak, izabrao sam pripovedati nesvakidašnju pojavu zacelo interesantnog čoveka, činovnika Dmitrija Nikolajeviča Dvojnišeka.

Dmitrij Nikolajevič Dvojnišek, zavidnog otčestva u povesti ordenjem nagrađivanih činovnika i oficira živeo je u ekvilibrijumu duha i tela, snažne reputacije koja je iz zapadnih dolina Norilska, istočno od Jeniseja, dopirala do prestonice. Mladi šegrt klečao bi u hramu Sveti Vasilije Blaženi, zahtevajući purgaciju duše, duše koja bi jalovo gutala živote, pravdajući svoja dela, prstima prelazeći duž izbrazdane površine ruske liturgijske ikone. Boraveći unutar čeljusti severnog polarnog kruga, Dmitrij je čvrsto verovao u mogućnost da se njegovo snažno, muško, srce prepustilo ledenim pesnicama gordosti. Moskovski kurtizanski bordeli počivali su u siromašnom prstenu Crvenog trga, ali mladi Dmitrij birao je bordel koji je posmatrao široki luk koji bi vodio u sakramentalne iznutrice pravoslavnog hrama. Želeći da se iskupi za svaku nasilnu smrt koju je počinio iznad grozničavih tela ruskih muškaraca, Dmitrij Nikolajevič Dvojnišek noćima je igrao ulogu kurtizane sa Красная площадь gosteći se tvrdim muškim telima koja bi napuštala rusku vojnu paradu u potrazi za sitnim zadovoljstvima, pokazujući svoje umeće nebesima.

Izmenjenih izraza, uštinuti bolnom grimasom, prepuštali su se ezoteričnim prostorima maštanja, podrhtavajući pri dodiru usana činovničke kurtizane. Vižljasta gospodarica sladostrašća, bujnog veštačkog poprsja, nije dozvolila snažnim rukama bilo kakvu razvratničku delatnost, ne bi li sakrila svoj identitet. Beše to hladna večer, poput svake druge, Dmitrij Nikolajevič Dvojnišek prerušavao bi se u kurtizanu luksuznog bordela, otkrivajući svega najženstvenije delove svoje korpulencije, trag svojih usana ostavljao je na umornom telu dugogodišnjeg prijatelja, koji je bežao od siromaštva i rasula sopstvene porodice u zagrljaj ruske noći, predajući svoju poslednju rublju neobično poznatoj ženi.

Autor: Marko Galić

 Fotografije: en.wikipedia.org