04 dec Pesma 1.

Ona se kupa, on joj čita poeziju.

Trajalo je tačno godinu dana, dva meseca i jedan dan.

Gledaj sve što napuštaš. Zapamti, tako da znaš zašto se nećeš vraćati.

Objašnjava mi mama kako se peru stari dušeci, kako sipaš sodu bikarbonu, ostaviš, usisaš i onda je kao nov.

Jel radi to i na ljudima?

Neko mi je nekada napisao na četu “ Zašto si uvrtela sebi u glavu da moraš biti srećna?“

Sto puta radiš jednu stvar jer misliš da je to prava stvar.

Na velikom ekranu piše „pogrešna šifra“ pa tražiš u tri ujutru od trasted friends da ti vrate šifru.

Prošlo je tačno šest meseci, dva dana i sedam sati.

245 stepenika u Bigzu do čekaonice pa nazad.

„Zašto se ne plašiš? Kada sam te ljubio mogao sam biti bilo ko.“

Ako dodiruješ ćebe u suprotnom pravcu tkanja, prave se oblici, prosipa se vino, čitaju se tuđa ljubavna pisma i počne da pada sneg.

Tada usamljeni jedu za dvoje.

Tada u mraku pokrivaš svog slona da ne zapamti, da te ne vrati.

„Zašto se ne plašiš? Kada sam prestao da te ljubim mogao sam biti bilo ko.“

Autorka: Sanja Filipović

Fotografija: favim.com