22 okt ‘Pastuvi’

Seo sam i otvorio pivo,

Spreman da brojim zvezde,

Bezveze laprdam

I preterano serem.

Dan je bio kurac.

Sedeo sam na iglama

I svima psovao sve živo

A ni mrtve nisam štedeo!

Okej, iskuliraću uz par piva

I nešto dobre muzike.

Ali, ne lezi vraže,

Prišla mi je jedna silueta,

Za pola glave niža

I mnogo kilograma manja

Od mene.

Mislio sam,

Nekom treba cigara,

Ili koji dinar za vutru.

Možda im fali za piće.

Kulturno sam se transformisao

Iz ležećeg položaja,

U neki polu sedeći,

Čekajući pitanja.

-Dečko, tebra što si mi gledo ribu?

Mislio sam da je neka halucinacija,

Koja mi nije strana.

-Šta? Rekoh zbunjeno.

-Pitam, šta mi gledaš ribu?

-kapiram ja tvoje pitanje,

Ali ovde je jebeni mrak,

Kako misliš da iz ležećeg položaja,

Gledam u bilo kakvu ribu,

A kamoli tvoju?

-Šta je bilo!?

Uzvik pastuva mi već podgreva nerve.

-Marš od klupe pizda ti materina!

Odmah sam se setio Peđine

Replike iz Monce.

Pastuv se povukao,

Sevajući pogledom.

Iz mojih su tukle munje,

U glavi mi je zvonilo zvono

Crkve Svetog Marka.

Jebem vam mater,

Zabrojao sam se sada,

Gde mi je najsjajnija zvezda?

Ako jutro dočekam

Bez pocepane lobanje,

I bez susreta sa pastuvima,

Dobro je!

Autor: Miloš Milenković

Fotografija: mahstan.ir