19 nov PABLO PIKASO: STRASTI I NAVIKE – DEO DRUGI

Pikaso je bukvalno uništavao žene sa kojima je bio u vezi. Sve su ili obolele od psihičkih bolesti, ili su same sebi oduzele život. Kada je upoznao Doru Mar, odnosno kada mu je dosadila Mari-Tereza, Pikaso je organizovao da se njih dve sretnu u njegovom studiju. Govorio je da njihovu vrisku i tuču pamti kao jedan od najlepših trenutaka u svom životu. Njihov sukob zabeležio je i na platnu slikom „Birds in Cage“, na kojoj se crna golubica, Dora, tuče sa belom, Mari Terez, i pobeđuje – crna.

Zanimljivo je da ga nijedna žena, osim Fransoaz, nije napustila, uvek je on bio taj koji odlazi. Imao je 62 godine kada se zaljubio u Fransoaz Gilo, ona je bila mlađa od njega skoro 40 godina, ali mu je rodila dvoje dece, sina Kloda (rođenog 1947. godine) i ćerku Palomu (1949.). Ćerki je dao ime po golubici koju je nacrtao kao podršku mirovnom pokretu u Drugom svetskom ratu. Ni ta ljubav nije potrajala jer je Fransoaz bila frustrirana Pikasovim stalnim prevarama i otišla je od njega. Iza nje je ostala knjiga „Život sa Pikasom“ koja je bila bestseler i objavljena je 11 godina posle njihovog rastanka. Toliko je razbesnela slavnog slikara da sa Fransoaz nije progovorio ni reč do svoje smrti. Nikada se više nije sreo ni sa njom ni sa njihovo dvoje dece.

Opsesivno je slikao svoje ljubavnice, ali ih je u svrhu umetnosti prikazivao izmučene, u delovima, kao da ih je „sastavljao“ na platnu, pošto bi ih uništavao u privatnom životu. Njegova dela odslikavaju način na koji je postupao prema ženama, ona su dnevnik njegovog života i uma.

Dve godine pre Pikasove smrti, priređena je izložba u Luvru povodom njegovog 90. rođendana. Pre njega nijedan živi umetnik nije imao svoju izložbu u ovom muzeju. Prema podacima, Pikaso je i umetnik čije su se slike najviše krale – čak 1147 puta.

Umro je u aprilu 1973. godine, u Francuskoj, tokom porodične večere. Njegove poslednje reči bile su: ”Pijte za mene, pijte za moje zdravlje, znate da ja ne mogu više da pijem.”

GERNIKA

Najčuvenija od svih protesnih slika 20. veka je Pikasova Gernika (1937). Ovo veliko platno, dugačko skoro 8 metara, bilo je njegova reakcija na jedan od najvećih užasa Španskog građanskog rata. Španski fašisti, predvođeni generalom Frankom, vodili su rat protiv Republikanske vlade. Godine 1937. Franko je pozvao svoje fašističke istomišljenike iz Nemačke da iz vazduha napadnu grad Gerniku, u Baskiji, na severu Španije. Na dan 26. aprila Nemci su izveli prvi vazdušni napad na civile u istoriji, i bombardovali su grad na pazarni dan. Upotrebili su nove vrste aviona i bombi i ubili skoro 2000 ljudi. Ovaj događaj je naišao na osudu u celom svetu. Iste godine, Republikanci su zatražili od Pikasa, koji je uvek bio u Parizu, da naslika mural za španski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu. Za temu je izabrao bombardovanje Gernike i, podstaknut besom zbog tog nehumanog razaranja, završio je ovo delo za samo tri nedelje. Pikasova Gernika liči na vizuelni krik gneva. Naslikana tamnim tonovima – uglavnom crnom i belom bojom – ona prikazuje žrtve napada sa jasnim simbolizmom: žena koja drži mrtvo dete, konj koji skapava, raskomadano telo vojnika.Priča se da je za vreme Drugog svetskog rata jedan nemački oficir u Parizu posetio Pikasa u njegovom ateljeu. Kada je video fotografiju Gernike, oficir je upitao: ‚‚Da li je to Vaše delo?‚‚ Pikaso je na to odgovorio: „Ne, vaše je.”

Nataša Elenkov

Izvori: Novisti.rs, story.rs, Udžbenik likovne kulture za IV razred Gimnazije društveno-jezičkog smera, sr.wikipedia.org, google.rs