24 feb Otvorena vrata-najbolja srpska televizijska serija XIII deo – Za mnom u XIII vek! Svi!
Epizoda ,,Deda’’ je još jedna u nizu epizoda serije ,,Otvorena vrata’’ u kojoj na simpatičan i komičan način provejavaju znaci kritike kriznog stanja devedesetih godina 20. veka. U urbanoj gradskoj sredini velegrada nestaju struja i voda, kvari se lift u stambenoj zgradi i ljudi su primorani da se vrate u prošlost i osete čari nekog drugog života.
Gost porodice Anđelić-Jakovljević je seljak sa Miroča, deda Straja, čiča koji prvi put stiže u Beograd. Nervozna i besna Katarina žuri da pripremi sobu za deda Straju, koji je kum Dragoslavljevog školskog druga iz Zaječara. Vojkan kuka zbog straha da će se razboleti od prašine ili dobiti trovanje zbog slomljenog nokta, Bata zanoveta besmislenim upadicama, i na sve to, svaki čas nestaje struje i gasi se usisivač. Umetnica Katarina Anđelić je prinuđena da ugosti čoveka koji prvi put dolazi u grad, ironično govori o dedi i Bati objašnjava:
– Znaš ti ko nama dolazi u goste? Čovek koji nikada nije video automobil! Ne zna da se potpiše, nije čuo za McDonald’s, ne zna za Levi’s! Jedino što zna su ovce i planinčine.
Celokupnu radnju prate uobičajene komične replike, ponašanja I izjave dragih nam likova ove serije. Jedan od najsnažinijh elemenata komike ove episode jeste i ponavljanje reči ,,Zaječar’’, koju najčešće Bata izgovara. Gotovo da refrenski zvuče rečenice:
– Valjda je bio nekad u Zaječaru!
– Sigurno je nekad čovek bio u Zaječaru!
– Sigurno je bio nekad u Zaječaru!
– K’o da nikad nije bio ni u Zaječaru!
– Mora da je nekad deda Straja bio u Zaječaru!
– I šta ako nikad nije bio u Zaječaru?
Ali, da sve bude još smešnije, Bata, koji ništa ne radi, samo šetka po stanu i ponavlja iste reči, odjednom ljutito odreaguje:
– I šta ste navalili sa tim Zaječarom? Zaječar, pa Zaječar!
Šokirani samom pomišlju da deda Straja živi u nekom drugom svetu, koji zaostaje za ovim, modernism, savremenim svetom, ukućani se začuđavaju nad njegovim ponašanjem. Zaista, seljak u gradu je obavezno komičan, spetljan i zbunjen lik. Seljak u gradskoj sredini po šablonskim modelima mora biti stranac koji se teško snalazi. Deda Straja se izuva pre ulaska u taxi, plaši se lifta, ne želi da vrši nuždu u kupatilu, ne ume da koristi telefon, dovikuje se sa komšilukom kao pravi brđanin. Na sve ovo Katarina i ostali reaguju vrlo burno. Ali, jedini koji ima razumevanja za seljaka brđanina jeste Bata. Bata naprasno postaje neko ko razume dedu, uvažava njegovo ponašanje, kulturu koju on donosi. I tu nastaje urnebes. Bata izigrava nekakvog domaćina koji primenjuje stare srpske običaje, traži da se iznesu so i hleb, krsti se, pokušava da se sporazume sa dedom. Tu je i ono obavezno Batino uživljavanje u ulogu koju želi da igra. Kao da je pronašao neku novu zanimaciju, razonodu u kojoj uživa kao malo dete. Odjednom je zagovornik starih tradicijskih vrednosti, brani religiju, o kumstvu govori sa najdubljim poštovanjem, deda Straju predstavlja kao gorštaka i junaka iz ruralne sredine. Ovo su one situacije kad Bata hoće da preuzme stvar u svoje ruke i da se ponaša kao glava kuće, ali njegova trapavost, priglupost obavezno isplivaju na površinu. On postrojava ukućane, naređuje im, viče, zauzima stav zrelog muškarca, sa sve teatarlnim pokretima, ozbiljnim izrazima lica. Katarina ga opominje dok u razgovoru sa dedom priča besmislice, a on joj odbrusi:
– Pusti me da radim!
To je naš dragi Svetislva Anđelić Bata, smešni sanjar i biznismen koji i ovde ima osećaj da radi nešto važno i zahtevno!
U epizodi ,,Deda’’ je i jedna sasvim kratka, a opet verovatno jedna od nasjmesšnijih scena, savšreno odigrana i izvedena u glumi Vesne Trivalić. Po Batinom naređenju Cakana mora da stoji pored stola i da se smeška, jer to je dužnost domaćice jednog čestitog patrijarhalnog doma.
[tube]http://www.youtube.com/watch?v=zn4HUhgtXNw[/tube]
Dok deda Straja obavlja nuždu u parku, što je za Batu opet nešto sasvim normalno i prirodno, u kući nastaje pravi haos. Ohlađeno jelo ne može da se podgreje jer nema struje, Dragoslav se zaglavljuje u liftu, nestaje voda, hladno je, grejanje ne radi. U međuvremenu deda Straja u parkiću leči kućne ljubimce iz komšiluka i to narodnom medicinom, lekovitim biljem. Staro vreme se na neki način povratilo i ušlo u savremeno doba. Nekadašnji način života, kakav vode ljudi u seoskim sredinama zašao je u gradsku atmosferu. Zato su se i ukućani promenili i prestali da se podsmevaju deda Straji. Došlo je do neočekivanog obrta. Deda Straja sad njima pomaže i oni u nesrećnim okolnostima polako usvajaju modele ponašanja ljudi sa planine. Ukućani peru ruke iz dedine čuturice, jedu slaninu koju je doneo, počinju da se dovikuju sa komšilukom preko terase, idu u parkić u wc, lože vatru u kaminu pošto nakupe drva u parku. Džabe i stana, i bežičnog telefona, i lifta, kad ništa od toga ne može čovek da koristi u 20. veku. I kako kaže Katarina:
– Za mnom u XIII vek! Svi!
Istina krajem 20. veka kao da smo zašli u prošlost. Svima su nam poznate večeri u mraku, zime bez grejanja. Svi smo okusili to zlo doba i svima vima nam je savršeno poznata restrikcija struje. Svaki vid napretka i razvoja našeg društva stopiran je usled nebrojenih nedaća koje su nas zadesile, počevši od besparice i ratnih nemira, te, ne samo da smo stajali u mestu kao narod bez budućnosti, već smo lagano, paralisani nedostatkom elementarnih uslova za život, nazadnim koracima išli ka prošlim vremenima.
Ova epizoda je na duhovit način predstavila naše nesrećno vreme. Ukućani su se pomirili sa situacijom u kojoj su se našli, snašli se uz deda Straju, koji ima je postao simpatičan i drag.
Autorka: Mirjana Zarić
Fotografije: Otvorena vrata
Video: youtube.com
Nema komentara