Deda Ivo je često znao da mi priča o stepenicama. Govorio je:”Kada se penješ, nikada ne smeš da gaziš ljude. Ljudi nisu za gaženje. Stepenice su. Čini mi se da dolazi vreme gde se to meša.” Završavao je svako svoje izlaganje time. Sada smo sedeli...
Sinoć je umro deda. Nenadano, a očekivano. Brzo, a opet nebeski tiho. Sam, kako se i rodio, negde pored vrata, u senci jabuke. Tata je bratu objašnjavao kako je on na boljem mestu, ne znam ubeđujući tako sebe ili njega. Grleni su bili jauci, oni...
Smrt je neminovna. Ovo sam čula nebrojano puta. Svi ćemo umreti. Kada dođe momenat, ili godina, ili decenija u kojoj moje noge postanu grančice a ne stablo na kojem može da se nosi moje telo, kada me izda pamet i pamćenje, pa zaboravim omiljenu šolju ili da li...
Mama je umrla. Što je zbilja glupo. Jer svi znaju da mame to ne rade. Ne znam šta joj je to trebalo. Mogla je umesto toga da isprobava letnje haljine ispred regala. Ili da muti puslice u kuhinji, pa da joj opet ne uspe. Svi znaju...
Zvao se Mladen. I imao je mnogo neostvarenih želja. Želeo je da bude: harmonikaš, fudbaler, učitelj, pilot, „komandant bataliona“, nastavnik, trgovac, stolar, krojač, sudija, profesor, lekar, pevač. Rastao je zajedno sa Drugim svetskim ratom, siromaštvom i svojim neostvarenim željama. Igrao je fudbal i radio u fabrici....
- O čemu razmišljaš? - Nemam pojma. Sedimo u bolničkoj čekaonici. Klatim noge i posmatram ljude. Pokušavam da zamislim njihove živote koje su ostavili van ove čekaonice. Njihove priče. Pitam se da li im je lakše da nose te priče ili povrede zbog kojih su tu. U...
Te 1987. Kristofer Riv je još uvek bio živ i zdrav Ali, nažalost, snimili su najslabiji film o Supermenu sa Rivom do tada. Falio im je budžet i bolji režiser. Pokojni Kristofer je pristao da po četvrti put obuče kostim Samo pod uslovom da on lično ima uticaja na...
Budim se ranije. Po običaju. Blaži napad panike. Sunčano jutro ublažava tegobu. Znam, moram se pokrenuti. Ustajem. Srećan sam ako probavni sistem radi. Srećan sam ako ima hrane. Parče nečega, čaša jogurta – dovoljno. Majka još uvek spava. Oblačim se i prikupljam prljavu garderobu. Krećem...
Dedino lice je smrznuto stravom. Bespomoćno, zgužvano – baš kao što sam očekivao da će biti. U zgrčenim borama utkana je svest o iskonskom grehu i čistoći zaslužene kazne. Propinje se iz njih. Urla. Čak i smrducka. Pošteno! Nisam siguran da li je u pitanju još jedan...
Živeo je život kakav su nam neki skoro obećavali. Dosadan bez većih stresova. Rad na železnici kao otpravnik vozova omogućio mu je sve što je imao u životu. Sagradio je dve kuće, finansijski pomogao gradnju treće, i školovao kćerke. Radni vek na terenu duži od...