13 sep Opljačkaj život

– Umrećemo. Svi ćemo umreti.

– I iz tog razloga ne treba ni da živimo? Treba da se začaurimo i ćutimo u mraku dok ne dođe baba-smrt i ne pokosi nas svojim srpom?

– Iz tog razloga ne treba da se cimamo. Šta ti imaš od tog tvog pisanja? Šta onaj ima od slikanja? Ona od pevanja? Ženo, za manje od sto godina, neće te biti. I šta imaš od tih svojih silnih sitnih nervoza sada?

– Imam život. – rekla sam, i to je bilo to.

Trepnuo je, odbrusio da sam štetna po nihilizam i da me treba odstraniti.

Odakle?

Iz života.

Ometam čekanje smrti, rekao je.

Moji fluorescentni flomasteri deluju destruktivno, moja šarena mašta je agonija, a moja vrtoglava energičnost mu ozbiljno skače po živcima.

Rekla sam mu da bih ga šutnula u guzicu, al’ da ću se uzdržati od njemu svojstvenih negativnosti.

Dobro, da se ne lažemo – u pravu je.

Jednog dana, ti podočnjaci neće biti važni.

Ni ta bubuljica kod usne što čudnom logikom misliš da se manje vidi kad staviš naočare. I ona će proći.

Proći će i poslednja stranica knjige, ona koja se čita reč po reč, po mesec dana, jer ne želiš da se završi. Proći će poslednji zalogaj kolača od višanja, poslednji ispit, poslednji ples, poslednji zagrljaj, poslednji dan i više te neće biti.

Tek tako.

Ali ćeš, kad taj trenutak dođe, znati kako se završava knjiga.

Znaćeš kakav ukus ima čips, višnja i šećer u prahu.

Znaćeš kako se igra, kako se uči. Kako se pada i ustaje. Kako se svrha pravi ni iz čega.

Kako je življenje sranje samo ako ti odlučiš da je sranje.

Kako je život ponekad nepredvidivi skot.

I kako nikad ne znaš šta te čeka sutra.

Pa? Šta radiš danas?

Opljačkaj život. Ostavi trag.

Autorka: Milica Stanisavljević

Fotografija: weheartit.com