Ona

Visoko uzdignute glave, koračala je raskvašenim ulicama grada ne obraćajući pažnju na užurbane prolaznike. Nikada nije volela kišu i jesen sem, možda, u najranijem detinjstvu kada je uživanje skakanja po baricama bila omiljena dečija jesenja zabava. Odrastanje, ali i okolnosti su je menjali, nekada kako je htela, a nekada kako je moralo biti. Gluma joj nije jača strana, mimika lica otkrila bi svaki, pa i najmanji, znak promene raspoloženja. Borba da se odglumi ono sto se mora vremenom postaje noćna mora, posebno njoj koja nije želela bilo šta i bilo kome da objašnjava. Uzalud je visoko podignuta glava ako je duša opustošena. Priznati sebi važnije je nego bilo kome drugom. Pasti i ustati časnije je nego glumiti lažnu sreću. Nema te kopije koja će, veštom posmatraču, izgledati kao original i nema tog čoveka koji je, lažući druge, uspeo da slaže sebe. Viđam je ovih dana, glava je neznatno spuštena, ali diskretni osmeh krasi njeno lice.  Krenula je dalje onda kada je poverovala svojoj duši. Ni tada nije objašnjavala bilo šta, bilo kome, samo je bila srećna.

Autorka: Katarina Brđović

Fotografija: weheartit.com