Okean

Hoću da te zagrlim mrtvi čoveče.
Tvoje mi reči u grudi buše sito
pa pročitam
I poteku pitanja, slike i osećaji.

Jasno te vidim kako na terasi pušiš i gledaš u noć i Beograd.
Osećam šta osećaš
I bojim se da ne pođem za tobom.

Tanka je opna izmedju tebe i sveta
Kao i izmedju mene i danas.
A kad me udari udah kao talas
Škripi drvo moje svrhe
Kao mala drvena barka kojom je jednom neko
Bežao od sveta.

Ili od sebe u sebe.

Sahranimo li se u zemlji ili u talasu
Svejedno je.
Voda teče.
Na kraju
Sve je
Okean.

 

Autor: Dušan Jovčić

Fotografija: weheartit.com