Hoću da te zagrlim mrtvi čoveče. Tvoje mi reči u grudi buše sito pa pročitam I poteku pitanja, slike i osećaji. Jasno te vidim kako na terasi pušiš i gledaš u noć i Beograd. Osećam šta osećaš I bojim se da ne pođem za tobom. Tanka je opna izmedju tebe i sveta Kao...
Kada bih tražila knjigu, da te u nju smestim. Nekako ti nijedna, ne bi bila po meri. Sve bi te suviše stezale, i stiskale. Preobimne ili sažete, ne bi imale dovoljno listova, da na njih, sve o tebi stane. I svaka bi ostala nedovršena. Nedorečena, kao svaka rečenica, tebi upućena. I ne bi umele da se ispišu, tako da tebe...
Kad si se rodila, bio sam izbezumljen. Život mi nije dao priručnik. Sestre mi nisu dale nikakvo objašnjenje, samo su rekle – rodila se i ne diše. Sedeo sam u čekaonici i pitao se – kako je moguće da život ne diše? I sve je zastalo...