01 jun Novosadski dani

Postoji nešto tako romantično u tvojoj pojavi
U načinu na koji te ja zamišljam kada se sećam
Načina na koji si me gledao kada je postojalo nešto između nas
Nešto bez oblika
Nešto što ni ti ni ja nismo mogli da formulišemo
I nešto što smo izbegavali da artikulišemo, jer nismo ni znali

Postoji nešto tako nežno u slikama tebe i mene nikada uslikanih
Nežnost nošena novosadskim svežim jutrima
Od stanice voza do tvog prozora i nazad
Nešto prelepo ljubavno bez prave ljubavi
Nedefinisano, šašavo
Nešto sto nam je spajalo šake iako nismo ljudi kontakta
Nešto, što sam osećala da me tera da se vraćam pod taj prozor
I udišem te dok još mogu
Iako sam, suštinski, mogla naći
i više, i bliže, i iskrenije.

Sećam se svih pogleda i svih pesama
Mog umora u vozu za Beograd
I strašne, neshvatljive zatvorenosti u tebi
Zarđalih ključaonica
Gde su se svi moji ključevi slomili

Autorka: Sonja Radoš

Fotografija: tumblr.com