Nisam je dugo video,
Godinama,
Kažu kako se dala
Nekom kretenu koji joj
Kosu dira bez emocije,
A ja ga proklinjem
Zato što sam mu sebično
Dao deo sebe.
Ispijam Zinfandel i
Palim već petu cigaretu,
Dok mi pogled beži ka
Ključevima na laptopu.
Trebala si i ti da imaš
Ovaj ključ koji otključava
Vrata ovog praznog stana,
Kao i vrata ka svakom
Poljupcu koji bi te
Čekao kad bi se vratila
Iz biblioteke, besna
Jer sam morao baš to veče da
Gledam košarku i nisam ti
Dao da čitaš.
Palim šestu cigaretu,
I prisećam se dana kada
Nisam palio ni jednu,
Ti si bila moj porok.
Vidim te u svakom dimu,
Jer svaki ima tvoj lik
I ukus tvojih usana
Koje sam nekad ljubio.
Protežem ruku i uzimam gitaru
Koju mesecima nisam dirao.
Pozvao bih te i rekao
Kako sam naučio da sviram
Balaševićevu pesmu,
Znaš onu našu,
Ali taj poziv bi bio propušten,
Jer sam nekad davno
I ja tvoj propustio.
Često te u snovima dozivam,
I šapućem one reči
Koje sam trebao da ti kažem,
A nisam.
Ruka sama poseže ka boci
Skoro praznog vina.
Sipam,
I kao da u daljini čujem tvoj smeh.
Sklapam oči,
Zavalim glavu
I setim se one davne godine
Kad sam radio sve
Samo da ga ne skidaš sa lica.
Tražim te,
A ti spavaš
U zagrljaju drugog muškarca,
Dok ja grlim
Praznu bocu umesto tebe.
Knedla u grlu je znak da nije prošlo,

Da si tu.
A ja ću svakog dana da krivim sebe
Zbog toga što si postala,
Zbog toga što ti više nisi ti
Jer čujem
Psovanje
Vrištanje
Plakanje
Nemir
Bes
I bacam gitaru,
Gasim cigaretu
I odlazim iz ovog stana,
A sa sobom nosim
Sve od čega bežim.