30 mar Nekako najviše me boliš ti

„Više tačaka u životu“ , reče mi jednom jedan mudar čovek.

Od lutaka, naivnosti, preko šminke i tajni, do suza i uvreda… Pa, sad sa sobom vodim svoj mali privatni rat.
Ne pitaj me više ništa, tako je najbolje, odavno mnogo toga više nema smisla.
Razne situacije oblikuju naše ličnosti, tada je potrebna hrabrost. Hrabrost za poraz, hrabrost za pobedu, hrabrost za izdaju, hrabrost za oproštaj.

Kada to prijatelji postaju neprijatelji?

Nekad se propustio čas odanosti, pa se kasnije skupo plaća to bežanje. Amputirana empatija je učinila svoje. Lična satisfakcija protiv tuđe realnosti. Tada prestaju.

Veličina nas se krije u nama samima, samo je treba podstaći da se prikaže na odgovarajući način. Možda ja nisam bila dobar podstrek…
Više tačaka radi olakšanja.  Naučila sam lekciju dobro.

Samo ne želim da ništa nije bilo vredno prošlosti… Naše prijateljstvo boluje od amnezije, a i mi bolujemo zajedno sa njim zbog toga. Talasamo tu na rubu sećanja, na rubu mraka, na rubu zaborava, na rubu oproštaja.

Nikad nije gotovo, ali ponekad, posle određenog kruga, nešto prestaje…

Ja verujem u istinu, tamo negde se drže za ruke tvoja i moja šansa.

Autorka: Maja Maslarević

Fotografije: favim.com