11 jan Mučni prizor januarski

Praznici

Kad si kod kuće

Bezbrižan

Sanjiv

Srećan

Pa naveče izađeš

Sa drugarima se

Okupiš

Pa malo

Razveseliš se

Pokoju pesmu

Zapevaš

Pa lepo ti bude

Setiš se

U neko doba

Hej kasno je

Mogao bih krenuti

Ali ne

Ti ostaneš

Da još jednu popiješ

Još jednu otpevaš

I uz nju zaigraš

Jer milo ti bude

U tom momentu

Sa tim ljudima

Lepim ostati

Kasnije onda

Kreneš kući svojoj

Jer sutra je

Veliki dan

Badnji dan

Mora se oran biti

Lepo odelo obući

Mašnu posred

Glave zadenuti

Onu u tufnama

Što je voliš ponajviše

Sve se to

Misliš dok

Ulicom ka domu ideš

Pusto je

Kasno je

Zapravo

Rano

Jer sitni su sati

Jutarnji

Pa srećan

Mi Badnji dan

Misliš se

I dok koračaš

Tako mislima

Milinom nekom

Prazničnom praćena

Zastaneš i

Gledaš mučno

Dva lica neznana

Kraj pijace

No pogled ti zastaje

Kod prvog

Malog i nejakog

Promrzlog

Ove januarske večeri

Gde hladnoća

Obraze štipa

Ljuto

I surovo jako

Al’ to lice

Mada drhtavo stoji

Zauzima položaj

Vojnika

Pored badnjaka

Čvrsto i gleda

Oca što

Iz automobila

Badnjake vadi

Da prodaje

Kada zora svane

I grad se probudi

Promrzao je

Mršav

Srednjih godina

I sam

Poveo ga je

Misliš se

Nije imao

Sa kime dečak ostati

A mali je

I nejak

Al’ stoji

Ne kraj oca

Zapitkujući

Kada će kući

Ne mršteći se

Jer mu je hladno

A nije u toplom

Krevetu i snovima

Mirnim

Detinjim

Kojima ti sad ideš

On prinuđen je

Da odraste

Gledaš mu pogled

Mada mlađani

Dečje bistar a opet setan

On ima

Dostojanstvo neko

Koje ga gura napred

Koje mu ne da

Da poklekne

I pomisli na

Krevet

I snove detinje

Ponos mu

Sa ramena kazuje

Da mora odrasti

Jer to život

Od njega traži

Da nema plakanja

Niti zapomaganja

On traži mu da bude jak

Da pomogne ocu

Jer je bez

Žene mlad ostao

A lepo o njemu

Brine

Iako sam

I bez mnogo

Novaca

On pruža mu ljubav

I njemu to

Dovoljno bude

A novaca će

Biti samo

Treba raditi

Nekad na

Hladnoći stajati

Mesto zauzimati

Detinjstvo nemati

Al’ za taj

Život što ga ima

Boriti se

Jer jedan je

I nekad mu se

Čini da smisla nema

Kada te gleda

Kako se u sitne

Sate ti nasmejana

I sanjarskoga pogleda

Krevetu vraćaš

Toplome domu

Roditeljima

A njemu hladno je

I drhti

Al’ ne pokazuje

Nemoć

Jer zna da mora tako

Samo oca ima

I taj život

I zato trpi

Ubeđuje sebe

Da nije hladno

Mada drhti

Doćiće sve na

Svoje jednom

Mora doći

Veruje

Mora, …

Autorka: Hristina Petrović

Fotografije: deviantart.com, favim.com