27 sep MODA I MOĆ

Reč  moda nagoveštava ono što je novo, što je savremeno. Nagoveštava neprestanu i ponekad nedokučivu promenu. Moda za čoveka predstavlja sredstvo identifikacije, kao i socijalizacije, simboličku komunikaciju, predmet užitka i primenjenu umetnost.

            Moda se prvi put javlja za vreme Rimskog carstva, u trenutku pojave krojnog kostima, kojim se jasno razdvajaju gornji i donji deo tela, te se izrazito naglašava razlika među polovima. Sredina XIV veka donosi porast kreativnih krojeva, novih boja i tekstura. Promene su naročito vidljive u muškoj odeći, tunike jednake za oba pola potpuno nestaju i prerastaju u neku vrstu vatiranog grudnjaka sa rukavima.Uz pomoć vatiranja dobijali su željenu formu kako bi istakli punoću grudnog koša. Iako je pojava ukrojenog kostima u XIV veku dovela do diferencijacije u odevanju prema polu, muški i ženski kostim je sve do kraja  XVIII veka obeležavao isti dekorativni stil. Moda kao značajna društvena pojava vremena jedan je od najosetljivijih pokazatelja određenog ukusa epohe i predstavlja temelj estetskog i kritičkog vrednovanja određenog razdoblja.

             U Francuskoj u XIV veku način odevanja nije određivalo samo pitanje ukusa i stila već je odevanje bilo regulisano zakonom. Donosili su se strogi propisi o načinu odevanja različitih društvenih klasa. Takođe, veliku ulogu u donošenju zakona o odevanju imala je i crkva. Kada bi neka osoba iz nižeg sloja nosila odeću sličnu odeći kakvu nose osobe višeg ranga, bila bi kažnjena ili bi joj se odeća oduzimala. Odeća je pokazivala status osobe. U Engleskoj je za vreme Edvarda IV donet zakon o reformi odevanja, gde je bilo propisano da nijedan vitez ranga nižeg od lorda ne sme nositi cipele čiji šiljci imaju dužinu od dva inča. Kazna je važila i za obućare koji nisu poštovali zakon. Tako je i nastao izraz „živeti na visokoj nozi“, što je značilo da obuću sa najdužim šiljkom može nositi samo plemić visokog reda. U XVII veku, za vreme vladavine Luja XIV, nošnja je bila vrlo raskošna i bogata ukrasima i detaljima. Za vreme njegove vladavine Francuska se sve više ističe kao vodeći centar mode. Luksuz, sjaj i preobilje boja postaju poznati ne samo u modi, nego i u uređenju samog enterijera, dvora. Luj XIV uviđa važnost mode za francusku ekonomiju i na različite načine pokušava da zaštiti  proizvodnju tekstila i tkanina. Takođe, u njegovo vreme poštovala se simbolika boja, kao i strogi kodeksi odevanja. Zlatni i srebrni ukrasi su bili rezervisani za kraljevsku porodicu. Glavna odlika ovog stila je ukrašavanje trakama i mašnicama, koje su se stavljale svuda, na ramena, na stomak, na nogavice. Bilo je zabranjeno nošenje brokata i zlatnih širita, osim onima koji imaju kraljevsko odobrenje, a njihov broj je bio ograničen. Iako je kostim na dvoru bio vrlo raskošan, promene su i dalje bile veoma spore, bile su izražene samo u vidu detalja. Odeća seljana je vrlo jednostavna. Nosila se dugačka tunika i koristila samo kao pokrivalo. Njihova odeća se prenosila sa generacije na generaciju. Koristili su grubu, neudobnu vunu i malo lana. Boja odeće seljana je bila u žutim, krem-biljnim nijansama, dok je plemstvo koristilo obojene materijale u crvenoj, plavoj, zelenoj i zlatnoj boji. Nakit je bio jedan od pokazatelja nečijeg statusa. Seljaci ga nisu imali.

            Tokom vekova viši slojevi su imali potrebu za izdvajanjem prema klasnoj pripadnosti. I danas je to slučaj, samo što prezentacija statusa nije više tako glasna i javna. Jedan od razloga je i promenjena socijalna struktura i situacija.

Autorka: Marija Ignjatović

Fotografije: wordpress.com, pinterest.com, independent.com