05 avg Mail, chat i online sex

Dobio sam mail od frenda. Natječaj za kratku priču i novčana nagrada. Lijepo je kako vjeruje u mene, ja sam davno prestao. On je pisac, urednik, kolumnist i vjeruje da i ja znam pisati, a to me rastužuje. Ne smatram se piscem, prelijen sam za to. Dok taj moj prijatelj piše, ja pijem. Pošaljem ponekad te rijetke priče i pjesme koje napišem i objave ih, u biti, mislim da je negdje objavljeno sve što sam napisao ali to me samo rastužuje još više. Ne volim varati ljude, loše se osjećam, a oni to čitaju i objavljuju i misle da sam pisac, pjesnik. Stvarno ne volim tako varati ljude, baš se loše osjećam. Pisanje je posao, gadan posao ukoliko nisi Bukowski, a ja nisam. More rečenica vrti mi se u glavi i polomim se dok samo jednu uhvatim i spustim na papir. Pijem dok pišem, pijem da usporim te lude riječi i uhvatim koju dovoljno dobru da bi je zapisao. To bolesno stanje, kad bih pokušavao pisati, redovno bi završavalo s mamurlukom i usranim tekstovima pa sam na kraju odustao od pisanja i samo pio.

Sad je 6:56 ujutro i ja gledam u mail od tog mog prijatelja i govorim si da mogu i da moram, zbog njega moram napisati kratku priču. Priču koju nitko neće pročitati niti zapamtiti jer nema niti likova, niti radnje, niti zapleta niti će imati kraj, niti je uopće započeta.

Načeo sam pivo, zapalio cigaretu i kroz prozor promatrao kišu. Bila je polovica lipnja, a kiša je padala tako sitna i gusta kao da je sredina jeseni. Riječi nisu dolazile, bio sam prazan poput papira ispred mene. Da li netko još uvijek piše na papiru?

Vrijeme vani odgovaralo je mom raspoloženju. Tužno, sjetno, usporeno. Na neki način, odgovaralo mi je, osjećao sam se dobro, kao da smo usklađeni. Možda dva negativna daju pozitivno? Ne znam, uzeo sam drugo pivo i zapalio drugu cigaretu. Razmišljao sam da pošaljem pismo s mojim pjesmama gospodinu Šindoliću. Čovjek je pio s Bukowskim, Ginsberg mu je čitao pjesme, družio se s Warholom, bio je jedan od najvećih. Jedan njegov komentar mojih pjesama značio bi mi više od bilo kakvog objavljivanja. Možda to i napravim. Šteta što sam tako prokleto lijen. Ponekad se osjećam kao boca u moru. Prepustim se valovima da me nose pa gdje stignem. Zabavno je ali možeš svaki čas tresnuti oo neku stijenu. Mislim da me to opisuje kao nestabilnu osobu, što u biti i jesam. Ne mislim, niti želim nešto loše, ali nemam cilj u životu i nije mi bitno imati ga, prepuštam se i samo plutam. Općenito, mišljenja sam da čovjek može sve što poželi ako ima neki cilj, a mene to zamara. Stan, auto, posao, žena, doručak, ručak, večera, TV, druženje, spavanje, sex, obiteljski ručak, ljetovanje, igre na sreću, pa onda malo bolji auto, pa kućica u cvijeću, više novaca, ogovaranje uspiješnijih, krediti, skuplja ljetovanja, još novaca, još slika na facebooku!!! Užas!

Kiša je i dalje padala a ja sam ostao bez piva. Muka mi je bilo otići do dućana jer su me prodavačice već čudno gledale pošto sam kupovao samo alkohol. Neko vrijeme, pokušavao sam to maskirati  s raznim glupostima, uzeo bih i voće koje ne bih nikada pojeo. Meso, tjesteninu, žarulje, osvježivače prostora, ali sam bio siguran da me i dalje čudno gledaju pa sam odustao od maskiranja. Možda u stanu imam još nešto za popiti, neko vino je sinoć bilo u frižideru, koliko se sjećam.

Ok, vino je tu, našao sam i nekoliko piva, ne moram u dućan. Noć je smijenjivala dan, kiša i dalje pada, prazan list papira je tu, a moj prijatelj očekuje da nešto napišem. Tužno, baš tužno se osjećam jer ću ga opet iznevjeriti. Hamsun, Fante, Bukowski, oni su znali pisati, Amanitti, Zafon, Polansky oni znaju pisati, a ja, ja se prevlačim po sobi, ispijam vino i pitam se hoću li i jednu dobru rečenicu ikada napisati.

Dva dana nisam jeo, možda je u tome problem. Ne mogu jesti, uopće nemam volje. Hrana mi je kao nužno zlo, gubljenje vremena. Trebao sam nešto drugo, nešto da me pokrene.

Gledao sam u mobitel. Činio mi se kao neka jako tužna naprava, ležao je na stolu, pored pepeljare pune opušaka, praznih limenki od piva i daljinskog upravljača klima uređaja. Umrtvljen. Nije bilo poruka, niti poziva. To u biti nije bilo ništa čudno, veselio sam se pozivu ili poruci ali sam ih rijetko upućivao pa su se tako i oni prorijedili i na kraju skoro prestali. Prijateljstvo nije jednostrano, moraš i sam nešto dati, a ja sam bio prelijen. Brzo sam gubio interes za uobičajene razmijene informacija i ogovaranja. Volio sam prijatelje ali mi je trebalo nešto novo, novi pogled, nova priča, novo iskustvo.

Uzeo sam mobitel i pokrenuo prvi program za chat na koji sam naišao. Mogao sam odabrati što želim, pričanje, upoznavanje novih prijatelja ili ljubav. Zanimaju li me cure ili dečki. Odabrao sam pričanje s curama. Početno uzbuđenje izazvano nečim novim, polako je nestajalo pojavom hrpe fotografija cura. Počeo sam se pitati što one traže na chatu? Koji je pravi razlog? Dosada? Ne imanje vremena za upoznavanje i priču uživo? Nesigurnost? Egzibicionizam? Potreba da te netko pohvali i „lajka“? Pregledavao sam te fotke i pitao se koliko je dobra ideja što sam tu. Nisam znao što bih rekao, kako uopće započeti razgovor. Da glumim nekog super cool tipa? Nisam to bio. Da započnem razgovor s nekom cool forom? Da igram na hard – to – get? Bože! Što ja radim tu!? Totalno depresivno.

Možda sam se nadao dobiti neku ideju za pisanje ali nisam mogao biti dalje od pisanja, no, to je upravo ono što sam i inače radio, sve samo da ne bih pisao.

Nakon sat vremena pregledavanja, zaključio sam da smo ionako svi vizualni tipovi i da mogu bilo kojoj od tih cura reći bilo što a jedino o čemu ovisi odgovor je o tome da li joj se sviđa moja fotka ili ne. Gasio sam i palio taj chat, pregledavao sva ta lica, prazan i bez ideje, ništa nisam osjećao, ni ideje za pisanje nije bilo. Već sam odustajao i onda sam ju ugledao! Kovrčava kosa polu-skrivena maramom, prekrasne smeđe bademaste oči. Blago je nakrivila glavu u stranu i gledala u kameru. Izgledala je kao da sanjari o poljupcu i nudi te predivne usnice. Cijela fotka bila je u nekom New York Art štihu. To je bilo to! Poželio sam pričati s njom, poželio sam dobiti njenu poruku. Prvotno uzbuđenje se vratilo. Nisam znao što bih joj rekao. Nisam mogao razmišljati. Natočio sam još vina i gledao u fotku. Uživao sam u njenoj ljepoti. Nisam bio cool tip niti sam izgledao kao netko na koga bi cure padale. Sve u svemu, bilo je jednostavno započeti razgovor. Rekao sam ono što mislim.

 – Ajme, što si ti lijepa – nisam očekivao odgovor ali sam ga želio. Gledao sam u mobitel i čekao. Nije bilo odgovora. Natočio sam novu čašu vina i zapalio cigaretu. Opet sam započeo sa svojim piskaranjem, ali nikako mi nije polazilo za rukom da napišem nešto što bi me zadovoljilo. Kiša je još uvijek padala, stavio sam CD u player, pustio Alice In Chains i legao na trosjed.

– Ajme hvala – odgovorila je. Gledao sam u poruku, od ubuđenja nisam znao što reći.

– A sorry na uletu, – napisao sam – sad me je malo sram, izletjelo mi je, al’ fakat jesi pa nisam niti razmišljao.

– Hahahahah, super! Simpa ulet skroz.

– A baš si srce, obzirom da mi uleti baš ne leže, u biti, više podsjećaju na Hindenburg…

– Hahaha i duhovit, ma super!

– Ponedjeljak budi najbolje u meni. 🙂

– Je, ponedjeljak je dan za inspiraciju, iz ZG si?

– Da…

– I šta se radi?

– Ček malo da te pročitam, samo sam u fotku blejao do sad!

– Hahahaha, ma daj!

– Split, knigovođa, pušiš, piješ i želiš djecu jednog dana, haj’ super!

– Hahaha, grozno zvuči kad tako napišeš!

– Ma i inače grozno pišem ali me nisu još prokužili! 🙂

– Hahahaha sad si me ubio u pojam!

– Zašto? Mislim, sam sebe ubijam inače, lijepo je još nekoga dotući 🙂

– Hahaha, eto si za promjenu mene.

– Pa ti si mi prva!

– Hahahah! Woow! Da i ja nekome budem prva!

– Šaljivdzija, ha!?

– Hahahaha, da.

– Ček’ da malo još virnem u fotku 🙂

– Hahaha. Da ti pošaljem još koju?

– Samo daj, idem po maramice, slinim ko mastif (od divljenja), ništa nepristojno!

– Hahaha, evo!

– Lijepa!

– Ma onako..

– Baš onako…. Skroz! I? Kaj se radi u ovaj kasni sat? Osim kaj oduševljavaš svekoliko pučanstvo fotkama?

– A daaaj … evo gledam tv i razmišljam o sljedećoj fazi dana tj. kad ću zaspati. Šta ti radiš?

– Uzeo mali predah od pisanja i oduševio se…. Tobom!

– Hahahha, joj! Jel ovo vježbaš ulete?

– Kaj mi ide?

– Imaš par za redom!

– A mu miša, hrđa pada na sve strane!

– Hahaha

– Imaš ti koju viška sliku da te vidim?

– Joj ne, baš sam si bezveze pa to izbjegavam.

– A daaaj!

– A ozbiljno, nemam.

– Opet, a daaaj!

– A kaj si ti stala s fotkama, slobodno me obaraj dalje! 🙂

– Hahaha, evo ti još jedna…

– Ma daj!!!!!

– Šta da ti dam?

– Tako starog čovjeka opalit, pa kaj vas uče tamo!?

– Hahahhaa, grozno jel da!?

– Je, ak’ imaš slabo srce! 🙂

– ‘Aj’’ onda neću više, a taman sam ti mislila još poslat’, al’ radi srca neću! Hahaha.

– Nedaj se smetati, samo šalji, baš te krenulo!

– Hahaha, a ne ne, moram bit’ dobra , neću da se žalis da starog čovika tako opalim!

– ‘Aj’’, ne vjeruj na prvu, mogu ja to! 🙂

– Ček’ ajde još jednu ću.

– Ne brini, imam još piva, čekam do sutra!

– Hahahaha, daj meni pošalji koje pivo.

– Nedam, treba mi nakon ovog’!

– Hahaha!

– Savršena si!

– Ma je , jesi ti išao do okuliste!?

– A daj, vidim super, čak i duplo! 🙂

– Vidim da je neka greška!

– Ma tko te fotka tak’ zgodnu!? Ccc!

– Ja samu sebe i nisam tamo zgodna, e!

– Ček’, imam još jednu.

– Hoćeš me navuć’!?

– A neću!

– Isuse!!!!!! Pa tko te oblikovao!? Jao divote!!!

– Tko me oblikovao? Pa frižider! Ej, znaš što sam sad skužila?

– Kaj?

– Da imam 45 poruka u inboxu a da se samo s tobom dopisujem!

– Pa hvala ti!

– Hahaha, zabavan si mi, nasmijala sam se!

– Eto, ti si mene oduševila pa hvala još jednom.

– Ma daj, da oduševila, čuj ti to, Funny guy!

– Pa kaj, zabavna i super zgodna, miran sam godinu dana!

– Samo godinu dana?

– Ili do sljedeće fotke! 🙂

– Hahaha!

– A fakat je osvježenje naići na tako super osobu!

– Ajoj, hvala, isto ja mogu reći za tebe. Presimpa si mi, super lik!

– Odoh u kut sobe, sramit’ se!

– Hahaha, ‘ajde nemoj dugo!

– Ma daj, hrabar sam, riješio sam tri piva!

– Hahaha, nakon koje pive postaneš hrabar?

– Prvog! 🙂

– Hahaha a ja nakon gutljaja.

– Ma da te vidim vani, nikad se nebih usudio prići.

– Ma daj, tko ne riskira…

– A znam, zato pišem….

– A ja ne mogu biti luđa i jednostavnija, umro bi od smjeha koliko sam simple!

– Umro bi jedino od nedostatka hrabrosti da ti priđem!

– Hahaha!

– Onda bi se nalio…

– Mislim, lijepo je to čuti, ali daj, uozbilji se! Hahaha!

– Ne mogu! 🙂

– Nemoj , i ja sam neozbiljna, hahah….

– Moram po pivo, i ovo mi je stresno! 🙂

– Hahahah, evo, ja sad nemam što popiti! Not cool! Uopće!

– A ja sam se pripremio! 🙂

– Eto, to je kao da smo sad sjeli popit’ piće i ti samo sebi naručiš! Hahaha!

– Znao sam da će neki super komad naići pa bolje da se nalijem i uživam u pogledu! 🙂

– Hahahha, mudro!

– E, možeš slobodno slati sve fotke koje imaš, ak’ niš’ imaš fakat zahvalnu publiku!

– Hahaha! Nećeš raditi svašta sa slikama?

– Ha!?

– Photoshopirat? Ma mislim ono, sheme zloupotreba bla, bla…

– Ne 🙂

– Ok… Hm, da vidimo…

– Ja sam ti jedan jako pristojan dečko!

– Jako, jako pristojan?

– Naravno! Pitaj moju baku! 🙂

– Eh da, imaš koju tetovažu?

– Imam.

– Da? I ja imam dvije!

– Nemoj me zezat! Hoću sliku!

– Pošalji sliku, pa ti slikam tetovaže!

– Ma kaj ti je!? Pa da pobjegneš! Nisam lud! 🙂

– A daaaj! Već sam u Splitu! Ne mogu pobjeć’ dalje!

– Nisam se počešljao!

– Hm! Sad štrajkam dok ne dobijem sliku!

– Moram mamu pitat’. 🙂

– Hahahaha! Ignoriraš me?

– Ma ne, tražim kut! Joj, a jel’ moram?

– Ako već pitaš , da!

– A joj…. Ti si zgodna, ja nisam!

– A jesi… Bar meni na ovim slikama koje sam vidjela….

– Ok, evo…

– Eto super kut! 🙂 Hahahha, natjerala sam te na selfi! A zgodan si, ma što ti mislio o sebi!

– Sad znaš zašto mi je to prvi selfi! Užas!

– Joj! Još sam ti jednom prva! Dva puta u jednoj večeri! Bingo! Sad sam mirna kad sam te natjerala! 🙂 I rekoh ti….

– Kaj?

– Da si zgodan…

– Isuse! Tko pije, ti ili ja!?

– Ti!

– Luda si! 🙂

– Uz nešto sreće, ujutro se nećeš sjećati svog selfija! 🙂

– Jao moram po još pive!

– Hahahaha!

– Nego, di su te tetovaže!?

– Uuu fuck! Sjetio se! Hahaha! Ček’ da slikam!

– A koji broj je hitna?

– Hahahaha! Ma možeš i 112 zvat!

– Ne mogu, drhte mi ruke! 🙂

– Hahaha! Ma od čega? Evo ti fotka…

– Wow! Eto, zaglupio sam!

– Hahaha! Sad bi ja pitala opet, od čega al’ ću opet dobiti isti odgovor! Hahaha!

– Od tebe! 🙂

– Ma daj , neš ti mene! Obična curka! Ne gledaj slike! Hahahha!

– Kako znaš!?

– Pa umreš na tipkovnici i ništa ne pišeš!

– A to, pa slinim na tvoje fotke!

– Hahaha!!!

– Znaš kaj?

– Šta?

– Ful me zanima kako se ljubiš….

– E sad, obzirom da ne mogu sama sebe poljubit’ ne mogu ti reći iz prve ruke, ali ovo iz druge, kažu nešto isto kao i ti. WoW! Al’ ne vjerujem im, pa se više i ne ljubim… Ne gledaj slike!!!

:))))) Skoncentriraj se na razgovor!

– Ne mogu, baš sam si zamišljao ljubljenje….

– Hm… A sad i mene zanima isto…kako se ti ljubiš?

– Ehm, a skroz dobro, proklet sam s tim, skroz dobro! 🙂

– Hahaha! Ovo je progovorila četvrta piva!

– Hahahahaha, moguće!

– ‘Aj’’ popij još jednu! Al’ volim ljubljenje…

– I ja volim, jako…

– Nikad nisam sa, ajmo reći, nekim ovako otvoreno pričala…. i ne mogu se sad fotkat kad sam samo u gaćicama i majci! Hahaha…

– Pa nedaj se smetati!!!

– Hahahaha! Svi su muški isti! 🙂

– Fotka?

– A ne znam šta da ti slikam. Vidit ćeš previše!

– Zašto previše? Super si! Fotkaj kaj god hoćeš…

– Evo iduću ti šaljem, ali, mogu imati povjerenja? Ne mogu virovat da ovo radim….

– Ok, šaljem..

– Isuse! Predivno!

– Šta si vidio? 🙂

– Premalo! 🙂

– Hahaha! Previšeee!

– Neeeeee!!!!

– Daaaa!!!

– Još!!!!!

– A sad hoću nešto zauzvrat!

– Kaj sad?

– Piše ti camera, pa okreneš, camera push camera send picture!

– A kaj?

– Random, šta hoćeš. Hoću i ja kože vidit! Hahaha

– A daaaa?

– Daaaa! Zašto bi samo ti gledao!? 🙂

– A kaj bi vidjela?

– Pa što mi pošalješ…

– To bi već spadalo u pornografiju! 🙂

– Hahahah! Čekam! A nisam te pitala. Nemaš ženu, curu ili sličnih u životu?

– Ne, nikakvih obveza, samo ja i pisaća masina, ti?

– Ni ja… Osim klinaca, ali to nije obveza, to je ljubav i život..

– Tu se slažem!

– Ti si isto razveden?

– Tehnički, nisam bio ni zaveden. 🙂

– Hahaha, pametno, jer kad se zavedeš nije se lako razvesti 🙂

– Šalješ fotku?

– Evo…

– Opaaa…savršeno…..

– Nije…

– Ajmo! Ja sam pokazala puuunoo više kože!

– Želis reakciju na to?

– Hm…naravno…

– Uf…

– Eto cijela ona slika..

– Hmmmm….Uf, da sam bar sad tu….

– Mmmmmmm…. da bar…..

– Šta bi bilo sve?

– Ljubio bi te, vrat, usne, gnječio guzu, ljubio bi ti trbuh i noge i onda polizao pičkicu…..

– Mmmmmmmm….

– Mmmmmmm… imaš lijepu pičkicu…. Morao bi ti podići malo noge da ju poližem…….

– Mmmmmmm, i što bi joj još radio?

– Lizao bi ju i gurnuo ti prst u nju…..onda bi te okrenuo i lizao te od iza…..

– Uf…. Sve što volim..

– Jebao bi te jezikom u pičkicu i guzu…..

– Mmmmmmm…. Onda bi mi zabio kurac malo u pičkicu pa malo u guzu…..

– Mmmmmm… zabio bi ti ga i jebao te….

– Mmmmmmm…. jako?

– Nabijao bih te dok ne svršiš….

– Mmmmm…. I sad cu  svršiti…

– Mmmmmm… toliko mi je tvrd da me boli…

– Zamisli da sam ja tu… I da ga lagano ljubim i ližem. Dok ne poludiš…..Pa te zajašim i nabijam se lagano na njega…

– Mmmmmmm… tako bi te izjebao…….

– Ja bi da me jebeš cijelu noć…

– Želim ti ga gurnuti u guzu…..

– Gurni…

– Uf! Uf! Uf! Svršila sam…

– Uh, i ja…

– Ovo je bilo zanimljivo..

– Totalno ludo, opet si mi prva…

– Hahaha! Samo ćemo izbrisati razgovor oboje, da ne bi bilo…. Idem sad spavati, već su 3 sata…

– Laku noć…

– Laku noć….

Odložio sam mobitel, sad je 3:43, kiša više ne pada, muzika je prestala, a ja sam natočio još jednu čašu vina i pitao se – što se upravo desilo? Što je od svega toga bilo stvarno? Što se računa?

Uživo ili online, emocije, one se računaju, osjećaji, oni su stvarni. Izrečeni na glas, u mislima, napisani na papiru ili na računalu, stvarni su. Stavio sam novi CD u player, Soul Searcing Sun od Life of Agony činio mi se prigodnim. Znam što slijedi, još jedan usrani tekst i mamurluk, oni će sutra biti stvarni. Večeras nazdravljam osjećajima jer sutra nije bitno.

Autor: Marijan Falica

Fotografija: tumblr.com

Priča „Mail, chat i online sex“ je posebno pohvaljena na konkursu „Sloboda“