08 sep LjUBAV JE SLEPA

Kažeš, voliš zimu jer te podseća na bezbrižno detinjstvo. Tvoji roditelji  su bili zajedno i srećni, otac je radio a tvoj mali grad je bio bogatiji i življi u svakom pogledu. Oči su ti zasuzile…

Voliš zimu dok posmatraš svog psa kako se igra u snegu. I zbog onog osećaja kada se gola tela dodiruju pod jorganom u prohladnoj sobi. Nama ne treba  „Pedeset nijansi sive“, mi imamo naše nijanse crvene i naše igrice.

Stojiš na sredini sobe. Ja još uvek sedim na krevetu i gledam te u oči dok otvaram ONU fioku. Uzimam crnu traku, lagano zatvaram fioku, ustajem i prilazim ti. Pažljivo ti stavljam povez preko očiju i njuškam te iza ušiju. Šapatom ti govorim šta ću sledeće uraditi, potom to i činim. Ljubim te po vratu i usnama, zavlačim šaku ispod tvoje bluze, hvatam te za dupe, svlačim te. Brus pada na tepih, ližem ti leđa dok istovremeno prelazim prstima po bradavici tvoje desne sise. Opipavaš mi šlic, strastveno, otkopčavam ga i krutost ( koju si do maločas milovala ) te je upravo vragolasto lupnula po guzi !

Strateški se povlačim pod jorgan i skidam odeću sa sebe. A ti taj povez još uvek ne smeš da skineš. Jer danas je tvoj red na crnu traku u igri zvanoj  „ljubav je slepa“.

Autor: Marko Antić

Fotografija: tumblr.com