Sedeli smo u kafani i razgovarali uz pivo. Goldi je prvi načeo tu temu.

–     Juče je ponovo imao jedan od svojih uličnih „performansa“. Svratio je do crkve sa onim malim, Srkijem, tvojim komšijom. Palili su sveće za mrtve, šta god. Kasnije su produžili do parka, da nas obiđu. Prepričavao je skorije snove – zamak u blizini reke, oronule prostorije, vitraži, poveći pentagram u holu i pacove koji plešu oko njega. Igrali su kolo „ludih anđela“, citiram. Govorio je i o dugovima, kreditima i sestri. Znaš već. Zatim se dosetio da je u dvorištu crkve zaboravio bicikl. Ali kapije su već bile zaključane, pa su se Srki i on preskakali. Nekako su uspeli, jebiga. Malo im je falilo da se nataknu na one šiljke onako smotani. E sad, moja pretpostavka je da su potom prošetali do klinaca na keju – kapiraš  i sam da se tamo često nađe nešto vutre i rakije, a on je već odavno pod solidnom terapijom. Čim pomeša dve-tri stvari, gotov je.

–    Znam, znam… Sranje. Kreteni… Namerno mu daju šta god imaju da bi ih urađen zabavljao svojim ispadima i apsurdnim vicevima. Debili traže svoju uličnu dvorsku ludu. I šta je posle bilo?

–     Vratio se napucan. Buncao je, lupetao. Dobio je napad. Isterivao je đavola iz kestena. Štapom.

–    Uh… Čekaj, izvini, isterivanje đavola iz drveta kestena ili iz ploda?

–     Iz ploda… Mlatio je plod kestena besomučno tvrdeći da će đavo izaći na videlo samo ako se kesten polomi baš tim štapom. Ne cigla, ne kamen, samo taj i takav štap.

–    Jebote… Dobro je što nisam bio tu. Smučilo bi mi se. Dosta mi je sranja i na poslu. A ostatak ekipe?

–   Većina ljudi se brzo razišla. Njega su odveli nakon pola sata, manje-više. Neko je pozvao policiju a panduri su nazvali njegovog ćaleta. Sada je u mentalnoj ustanovi, biće tamo par nedelja, možda i duže. Interesantno, danas oko podneva sam dobio poruku. Pogledaj.

Dodao mi je mobilni telefon. Na ekranu je pisalo: „Putene reči odbacujem i udubljujem se u iskričavost umiranja. U penastu igru svojih monaha.“

Iskapio sam kriglu, odložio je na sto i duboko uzdahnuo. Napolju se naglo razduvao vetar. Oblaci su ponovo osvajali grad.

Autor: Marko Antić

Fotografije: favim.com