Koji je poslednji film koji ste pogledali?

11. јуна 2019.

Iskreno, ne sećam se. A ja obožavam filmove!

Nekada (u eri pre dece) znala sam koji filmovi će imati premijeru u godini koja sledi. Nisam pasionirano pratila dodelu Oskara, ali sam znala koji su dobitnici. Tada se još nije pirateriji stalo na put, a mi smo je kao student potpomagali kupovinom diskova kod uličnih prodavaca.

Sećate se toga? Tezge na Zelenom Vencu ili u centru Zemuna su bile glavna mesta za snabdevanje zabavom. Tražili smo jedan disk sa šest filmova koji bi nam se mogli dopasti. Jer: nije svima bio dostupan internet da pogledamo trejlere. Nismo imali gde pročitati recenzije filmova  ili nešto više o filmu koji nam se nudi.

Ja sam uvek birala filmove prema glumcima. A, glumi Lijam Nison, ovo je dobar film. Evo ga Kevin Spejsi, on je dobar, al’ nekako me filmovi u kojima glumi uvek uznemire. Uuuu, Helen Miren, ovaj ću!

U prvoj deceniji 21. veka glavna smernica u odabiru filmova još nam je bila preporuka: od usta do usta. Prijatelj ili kolega su pogledali film, oduševili se, odmah ga tražimo i mi. Dovoljno je bilo da se jednom isprati nečija preporuka pa da znamo hoćemo li ikad poslušati ponovo predlog te osobe. Filmski ukus je nešto što se gradi godinama, ali je ipak individualna stvar. U velikoj meri ga oblikuje i naš karakter. Nešto što je za mene odličan film, nekom drugom je sporo, bez dinamike ili kompleksnije priče.

Žanr je presudan.

Ja volim da pogledam dobar psihotriler, dramu i komediju. Ali što volim ljubavne filmove! Klasiku, pre svega. Npr. “Praznik u Rimu”, “Džejn Ejr” ili “Prohujalo s vihorom”.

Posebno me raduju filmovi koji su snimani 80-ih i 90-ih u Holivudu. Verovatno zato što me podsećaju na detinjstvo. Topli su, bez pretencioznih zapleta i vulgarnosti. Ponekad mi je smešno koliko su naivni i nevini kako, uprkos tome, mogu da ih pogledam još sto puta. Ima nešto u čoveku što ga vuče tome da vazda veruje u bajke i mogućnost da na kraju sve ispadne dobro.

Nekome je film isključivo zabava. Koliko puta ste čuli da neko kaže: “U kakva akcija!” Samo da se puca, jure i lupaju automobile, a adrenalin bude na maksimumu.

Nekom drugom se adrenalin vrtoglavo penje dok gleda horor filmove. Poznajem devojku koja ne priznaje film dok se ne uplaši.

Imate i one koji neće gledati film, ako se neće zbog njega smejati. “Daj nešto smešno da se opustim malo, dosta mi je problema u životu!” realistima nije do smeha kad znaju koliko se ljudi u celom svetu pati. Oni će izabrati dramu sa tragičnim ishodom ili pak neku dokumentarnu biografsku priču.

Postoje i oni koji beže od mejnstrima i biraju samo filmove koji u sebi nose umetničku vrednost. Kao pravi elitisti s negodovanjem gledaju na ove što pune bioskope da pogledaju poslednji deo “Transformersa”.

Činjenica je da se od svog nastanka do današnjih dana film mnogo promenio, ali da je jedno ostalo isto: ko se jednom zaljubi u film, ostaje zaljubljen večno!

Šta vi gledate?

Danas je izbor filma koji ćeš pogledati uveče pred spavanje lako napraviti. Tu je Internet, tu su kokice i tu su trejleri. Dobar deo svog neroditeljskog života na Internetu provela sam gledajući trejlere. Nekad bih duže birala film koji ću pogledati no što film traje. To je ono nezgodno kad imaš izbor.

S druge strane, kako bi drugačije otkrio šta voliš?

Moj brat obožava špansku kinematografiju. Kaže, niko ne ume da snimi tako dobar film kao Španci. Kum je nenaviknut na promenu vremenske zone u Australiji po čitavu noć gledao ruske filmove. Kažu: ko voli da plače, treba da pogleda indijski film, kome je do smeha – francuski, kome do smeha od muke – domaći, pravi srpski.

Nekad će film biti lekcija o životu, nekad lekcija iz dokolice. U svakom slučaju, glavna stvar sa filmovima je kao i za sve u životu: treba da gledaš ono što ti prija.

filmska-klapa-u-rukama

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: pixabay.com