IT’S A WONDERFUL LIFE

10. фебруара 2014.

 

George Bailey. George, George, George. Ljubi te Aska!

Preplakala sam kraj filma kad sam ga prvi put gledala. Imala sam manje od deset godina. Onda sam plakala do prošle godine što ne mogu da se setim kako se film zove. Onda su mi Google i Imdb obrisali suze, ali nisam imala 130 slobodnih minuta za crno – belu bajku. Do prošle nedelje.

Sad se nedelju dana smeškam. George, George, George.

askine-arabeske-wonderful-life-blacksheep.rs

Moj prijatelj iz provincije, željan sveta, željan uspeha, željan slobode. George. George koji se iz svog P. – a nije makao. Večito sa nosom u knjigama.

„Zar se nikad ne umoriš od čitanja o svačemu?“

1946. godina. 2014. godina. Isto ti je to. Nesmireni duh je nesmireni duh. Ali Džordž nije imao Džordža (kao što je Aska imala Džordža) da mu kaže da je život lep. Da je život, tu gde jeste, takav kakav jeste – avantura! Džordž je morao da prođe kroz svoj život bez sebe, sa Klarensom, anđelom drugog reda – bez krila, na Badnje veče.

Eto. Christmas Carol. Bajka za odrasle. Nestvarna zvonjava snega i novih anđeoskih krila. Ali stvarna pouka. Životna istina. „Nijedan čovek nije neuspešan, ako ima prijatelje.“

Zvuči jednostavno. Za današnji halapljiv i proždrljiv svet – i malo. Ali kad se svedu računi, jedino što bude bitno, vredno.

Zaboravili smo se. Strašniji smo od gospodina Potera iz filma. Ništa nam nije sveto. Ni za šta nemamo vremena. One koje najviše volimo i cenimo – najviše zanemarujemo. Jer se ta ljubav, samo zato što je najveća, podrazumeva.

Mnogo hoćemo da imamo, umesto da budemo.

A nemamo. I nismo.

čitanje-umor-blacksheep.rs

Prazni novčanici ne moraju da znače prazne glave ili prazno srce. Kad nešto nemam, ja mislim. I osećam. Budem. Jer to što nemam nije veće od mene. Danas mnogo što šta nemamo – i zato, sa svakim danom, čovek mora veći da bude.

Kako se raste?  Prvo, moraš da voliš. Na to ljubavno platno prišij šta god hoćeš! Na mom je Žmu, putovanja, roditelji, prijatelji, „čitanje o svačemu“. I osmeh.

„Mislim, dakle, postojim“. – „Volim, dakle, trajem.“  Čak i u P.

Na kraju, život i ne zaslužuje da bude manje od „wonderful“.

WONDER – FUL.

PUN ČUDA.

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvr fotografija: tumblr.com