09 dec KAO SAV NORMALAN SVET

• Kao da je to potpuno normalna stvar mama mi je kupila dve desne papuče i mislila da neću primetiti.

JA: Mama, koja je fora sa dve desne?

MAMA: Kako?

JA: Kako – kako? Kupila si mi dve desne, da su dve leve razumela bih foru, ali ovako…

MAMA: E ti si šašava potpuno. Ma slučajno sam, mislila sam da nećeš ni primetiti….

JA: Ja šašava, a ti si mislila da neću primetiti OVO?

• Kao da je potpuno normalna stvar videla sam klovna koji popravlja auto. Otvoren gepek, otvorena hauba. Stisnuo zube i čuka nešto. Ruke su mu crne, lice išareno, patike ispisane. Starke. Ispisane. Klovn koji fura starke. Bele, sa šarama. Mislim volim ja starke, ali ovaj klovn je pozerčina. Beograde, klovn ti je pozer. Mislim, pozer ti je klovn. Ili obrnuto. Kako god.
• Kao da je potpuno normalna stvar pokušala sam da otpevam pesmu „Trrrrrrranquila“. I kao i uvek, sve bi bilo ok da znam da kažem R. I bila sam ubeđena da sam uspela, sve dok nisu počeli da me mole da im pevam iznova i iznova i iznova i da me obaveštavaju da se Šešelj vratio.
• Kao da je potpuno normalna stvar pozvoni mi neko na vrata. Kuc-kuc, ko je, i ceo fazon. Reklame trte-mrte. Otvaram.

REKLAMDŽIJA: Mi smo iz te i te firme, radimo to i to. Imate li nekog starijeg kod kuće?

JA: Koliko starijeg?

REKLAMDŽIJA: Pa neko malo stariji, mama, tata..

Ja se mislim: seka, bata, kuca i zlatna ribica, nemoj me zajebavati, živim sama i imam jebenih 26 godina, a kažem..

JA: Jaooo mama i tata trenutno nisu kod kuće, a ja vam ništa ne bih obećavala bez njih.

REKLAMDŽIJA: Da, da, jasno, jasno.

JA: Adiooo

• Kao da je potpuno normalna stvar šetkam se gradom i spazim dvojicu pandura. Visoki. Nemaju stomake. Okrenem se za njima. Sigurno postoji neka caka. Jok. Obojica (iz moje perspektive) džinovi, a stomaka nigde. Jedan se smeška. Drugi piše. Smeškaju se i pišu, bez stomaka. E to me je već dokusurilo.

Ali nastaviće se…

Autorka: Sanja Janković

Fotografije: index.rs, wannabemagazine.com