28 apr Kako se pišu urbane pesme

Sva najbolja dela izranjaju iz najvećeg bola, da se ne lažemo. Kada se malo osvrnemo kroz istoriju pisane reči, možemo da primetimo da su umetnici uglavnom bili skloni porocima, pravili sranja, bili društveno neprihvaćeni i, u najmanju ruku stigmatizovani, bez para, u jednoj reči – stoka. Tek posle njihove smrti uviđamo da su ta sranja u stvari bila plemenita sranja i da ta sranja treba uveličati i dati im značaja. Znači, bili su sjebani, odbačeni, jedino što im je preostalo je da pišu/slikaju/komponuju, sviraju. Ne navodim dramske umetnike, jer oni su posebna kategorija bolesnika. Oni nalaze druge bolesnike koji im se dive i tu je vrzino kolo, da ne ulazim sada u to. Uzeću za primer pesnike, jer, pod a: jer se sve lakše shvata uz neki konkretan primer, i pod b: pesma je kratka forma i mogu je priložiti uz tekst i analizirati. Da biste shvatili još lakše, uzeću za primer savremenog pesnika, u stvari pesnikinju, jer mi je lično lakše da govorim u ženskom rodu pošto sam i sama žensko.

Dakle, sam proces nastanka jedne pesme obuhvata mnogo faktora. Prvo, mora da vas pogodi neka teška situacija. Uzmimo za primer da naše žensko čeljade, koje će uskoro postati pesnik a da nije ni svesno toga, kulira dečko. Ljubavna tematika je česta u pesmama. Znači, nešto ne teče po planu onako kako je naša wanna be pesnikinja zamislila. Onda se pita, luta po stanu, nervira kevu jer već en-ti dan ne izlazi iz kuće i bleji na fejsu, eventualno bulji u ekran mobilnog čekajući poziv. Preskoči i koji obrok. Onda pokušava da pronađe rešenje za svoj problem. Ne poteže se odmah za olovkom, to ni slučajno. Zove ga, cima, šeruje pesme Velike mati srbske, eventualno neki komentar duhovitog karaktera sa sajtova tipa „lajkujemšerujemdotkom“ i pokušava da bude smešna, opuštena, kul i „izbole me za njega“ devojka. Ne pomaže ništa, majko, a voda najmanje. Šminka se u fazonu aktuelnih voditeljki sa drečavih televizija, a tripuje da liči na curu iz spota „Perspektiva“ i izlazi napolje, pa kud puklo. Tako nastaje ona društvena neprihvatljivost. Svi je gledaju i sve se čini kako će joj svakog trenutka uvaliti češalj, eventualno neki flajer za Jehovine svedoke jer joj očigledno treba pomoć. Ali ne, ona umesto toga pika kafanu. Najizvikaniju u gradu. Ide negde gde su ljudi, fluorescentna svetla i baca se u poroke. Otud sklonost pesnika ka porocima. Ulazi, probija se, nalazi šank i ostaje tu. Pije dok joj džepovi ne presuše.

U ovom delu priče već možete primetiti da se taj film devojke wanna be pesnikinje polako odmotava i ona ulazi u proces. Neugledna, sklona porocima, koji će u nastavku priče biti sve prisutniji, ona im ne odoleva nego ide dalje. Ide do kraja. U potrazi je za svojom pesmom.

Nema više para. Počinje da plače. Poseže za telefonom, ali ne, dosta ga je ona zvala. Sada odlučuje da joj bude dobro, a njega ko jebe. Na žurci je, ima frajera koliko hoćeš, već je pripita i svesno ulazi u sranje. Biće joj prosto rečeno: SUPER. Da, do sada on verovatno ima drugu. I sad njoj pada joj na pamet šta bi oni sve u ovom trenutku mogli da rade. Večeras je odlučila da je baš ništa ne boli. A boli je. Otud u njoj emocionalni razdor.

„Oćeš duvku?“ – pita je neki mladić pored. „Slatka si, ‘ajde.“
Hoće, normalno. Još ako uz to plati piće… Ne odbija ništa što joj se u tom trenutku učini kao dobro za nju. Ma, sve je dobro. Ma još bolje, sve je SUPER.

Iz svega ovog će sutra nastati urbana pesma. Znam da vam je žao naše devojke, ali nemojte. Njoj će biti dobro. Pronaći će svoj umetnički izraz i još bolje od toga, pomagaće i drugim devojkama koje imaju isti problem, razumeće ih. I sve to kroz PESMU. Pa ima li lepšeg? Ako ne mogu da rešim, pomoći ću ti, privij se uz mene, sapatnice!

E sad, postoji jedna divna pesma skoro ispevana koja može, a ne mora biti, primer urbanog pesnika. U pozorištu sam naučila da se iza svake replike krije njen podtekst, ono što je lik hteo da kaže, a nije. Mišljenja da i ova pesma sadrži jedan, pokušaću da je analiziram tako što ću u zagradi napisati svoju verziju podteksta. Naglašavam da je analiza ove pesme produkt umetničkog ugla gledanja i nema za cilj vređanje i omalovažavanje pesnika. Pesma ide ovako:

„Osim što spavaš sa njom, sve je super.“ (je l’ sam rekla, sve je jebeno SUPER)
„I što me treći dan već nisi zvao“ (zapravo ima više, nego mi bedak da kažem)
„I što bi drugima ti mene dao“ (sledi moja faca, koju ne možete trenutno da vidite)
„Ti inače si fer i sve je super“ (neću da smaram više sa ovim super, skapirali ste)
„Boli ovaj sto, boli moje društvo blesavo“ (svako ko da alkohola postaje moj najbolji ortak)
„Što bez tebe sedim celu noć, pa me teše, nude mi pomoć“ ( jedan mi je čak i držao glavu u toaletu, zanimljivo)
„A meni super“ (tačka)
(opa, džoint, daj džoint) „Baš je super dim, baš se dobro provodim, uopšte te ne vidim, pukla sam kompletno“ (ili pukla sam se, nebitno)
„Ljubav ili šok, šta je, znaću sutra ja“ (spazila sam eksere, može, daj, gledam, izneverujem, izgutam)
„Noćas mi je sve turbulentno!“
Pesma ima nastavak, ali mislim da je ovo dovoljno za analizu. Pesnikinja nastavlja dalje, tone sve više u porok, mislim da se na kraju pominje i neko „prosipanje pudera“, ma šta to značilo, i na kraju naravno, sve je super. Obmana čehovljevskih razmera, znači jebeni cvrkut ptica u vrtu!

I naša wanna be pesnikinja s početka priče je na kraju dočekala svetlost dana i napisala verovatno nešto ovako slično. Putuje po svetu i teši mlada srca napaćena koliko i ona. Njena pesma ostaje kao nešto večno. Na kraju se sve zaboravi, i njena blamaža među ljudima, i opijanje, i drogiranje, i samoponižavanje, jer je sve to vredelo. Iznedrila je čedo. Ne bukvalno čedo u fazonu „neko će mi noćas napraviti sina“, govorim o duhovnom čedu. Tako da, drage moje pesnikinje i pesnici, samo nek vam bude super. Kada je vama super, tu nastaje urbanapesma. Živi vi meni bili i ni kajanja, ni blama, sve radi urbane pesme.

Autorka: Marija Miladinović

Fotografije: favim.com