22 jan Jedina

Jedina moja otkad nisi moja,
Pesak mi u ustima, klonut poput noja.
Obrisi i skice, sećanja, sitnice…
Dođu mi pred san kao plaćene ubice.
Onda ležim mrtav, otvorenih očiju,
Porazi me vuku kao konji kočiju.
Pa krvavim mastilom potpisujem povelju,
Bezuslovna predaja prokletom magnovenju.
San mi tanan kao notna žica,
Mračan kao senka bez duše i lica.
I budim se umoran, probudi me pogled,
Plafon kao sveštenik, očitava obred.

Autor: Božidar Miladinović

Fotografija: weheartit.com