16 apr JANE EYRE: Deo drugi

Roman je i poprilično religijski obojen, a najupečatljivije su hrišćanske teme ispaštanja, iskupljenja i oprosta, kao i poniznosti i strpljenja. Istaknuta je i važnost porodice i doma.

Važno je još i pomenuti da neki kritičari smatraju ovaj roman pred-feminističkim jer Džejn zagovara jednakost između muškarca i žene, istina, prvenstveno onu duhovnu. Lik Ročesterove lude žene zaključane na tavanu može biti protumačen kao upozorenje do čega može dovesti držanje emocija pod kontrolom i njihovo neprestano potiskivanje, kao i pretvaranje da one ne postoje.

Roman je doživio nekoliko ekranizacija, od kojih je posljednja ona iz 2011. godine, mada za najvjerodostojniji prikaz važi BBC-ijeva mini-serija iz 2006. godine sa Ruth Wilson u glavnoj ulozi.

Evo nekih odlomaka iz romana:

„Život mi se čini odveć kratak da ga provedem u mržnji ili da zapisujem nepravde.“

 „Uzaludno je reći da ljudska bića treba da budu zadovoljna mirom. Ona moraju da imaju neku akciju i stvoriće je ako ne mogu da je nađu. (…) Za žene se uopšte kaže da su vrlo tihe, ali one osjećaju isto toliko koliko i ljudi. Njima je potrebno da vježbaju svoje moći, one pate zbog suviše strogih stega, zbog potpunog zastoja, baš kao što bi patili i ljudi. Uskogrudo je od njihovih više povlašćenih drugova da kažu da one treba da se ograniče samo na to da prave pudinge i pletu čarape, da sviraju na klaviru i vezu torbice. Besmisleno je osuditi ih ili im se smejati ako one traže i da urade nešto više, ili da nauče više nego što je običaj proglasio da je to dovoljno za njihov pol.“

– Zašto ne drhtite?
– Nije mi hladno.
– Zašto niste pobledeli?
– Nisam bolesna.
– Zašto me ne upitate za savet?
– Nisam glupa.
(…)
– Vama je hladno; vi ste bolesni; i vi ste glupi.
– Dokažite to – dobacih joj brzo.
-Hoću, i to u nekoliko reči. Hladno vam je jer ste sami. Nikakav dodir nije u stanju da kresne varnicu koja je u vama. Bolesni ste, jer najbolje, najuzvišenije i najlepše osećanje, koje se čoveku može da pruži, vama je uskraćeno. Glupi ste, jer ma koliko da patite, nećete da mu dozvolite da vam se približi i ne trudite se da mu iziđete u susret.“

– Kažem vam da moram da odem! – odgovorila sam ljutito. Mislite li da mogu da ostanem ovde i da ništa ne značim u vašim očima? Smatrate li me za lutku, za nekakvog robota – mašinu bez osećanja, koja će dozvoliti da joj se sa usana otrgne poslednji zalogaj i prospe kap vode koja znači život? Držite li, zato što sam sirota i nepoznatog roda, sićušna i bez lepote, da nemam ni duše ni srca?
Varate se! . . . Imam isto toliko duše kao i vi, i više srca! I da mi je bog podario lepotu i bogatstvo, umela bih da vam pričinim ovaj rastanak mnogo svirepijim nego što meni danas pada. Ne govorim vam sada po uobičajenim pravilima i društvenim nazorima, čak ni svojim trošnim telom, već se moja duša obraća vašoj, i kao da smo s one strane groba i stojimo pred bogom, jednaki – kao što smo!“

„Nisam ptica, i nikakva me mreža nije ulovila. Ja sam slobodno ljudsko biće, s nezavisnom voljom koja mi nalaže da vas sada ostavim.“

„Koga je briga za tebe na ovom svetu? I koga ćeš uvrediti ako tako postupiš? Pa, ipak, odgovor je bio neumoljiv: Ali mene je briga. Ukoliko budem usamljenija, lišena prijatelja, bez zaštite, utoliko ću sebe više poštovati. Držaću se božjeg zakona usvojenog od ljudi. Sačuvaću načela koja sam poštovala dok sam bila pri čistoj svesti, a ne luda – kao što sam to sada.“

„Već je deset godina kako sam se udala. Znam šta znači živeti s bićem koje najviše voliš. Smatram sebe najblaženijim stvorom – blaženijim nego što to reči uopšte mogu da izraze, jer sam ja život svoga muža kao što je i on moj. Nijedna žena nikada nije bila bliža svome suprugu od mene, više kost njegovih kostiju i telo njegovog tela. Ne znam za umor u Edvardovom društvu, kao ni on u mome; oboje znamo kako nam srca biju u odvojenim grudima. Prema tome, mi smo uvek zajedno. Biti zajedno za nas znači što i biti slobodan u samoći i veseo u društvu. Mislim da razgovaramo preko celog dana. Govor je za nas samo življi način mišljenja. On uživa sve moje poverenje, i posvetio mi je svoje. Mi se potpuno slažemo po karakteru. A rezultat toga je savršen sklad.“

Tanja Spasojević