07 apr Izgubljeni vibrant

(Preporuka: „Spasavanje Frančeske“ Melina Marketa)

To što se namrštim svaki put kad upoznam logopeda i to što moje R često izaziva „jaooooo-kako-je-to-slatko“ reakcije može da me smesti u isti koš sa mnogo drugih ljudi, ali ipak, kada bismo bili realni, zaključili bismo da veći deo te vesele rrrrrr skupine čine deca. Svi su kao mali govorili viba ili su imali nekoga ko govori tako, a neki od nas su se bogami tu i zadržali, pa se najčešće razumemo sa tim mališanima. Da li je ova moja logika o tajnoj vezi tačna, pojma nemam, ali volela bih da je tako. Ona mi, pored toga što sam student na Filološkom, stvara savršen alibi za bavljenje onim delom književnosti koji je namenjen deci i mladima, pa mi se zato i dopada. A jednom je i neko za Cobija (producent/reper/ima kotrljajuće R) napisano na YT-u: „Ovaj Coby je prodao slovo R za umetnost.“ I ta konstatacija mi se mnogo svidela i od tada verujem u nju. Možda u životu zaista moramo nešto da trampimo, kao Faust, samo bezbolnije. Ja se trudim da spoznam da li je moja trampa imala smisla.

Bilo kako bilo, moj nepostojeći vibrant ušao je u svet mnogih junaka i junakinja između 7-17 godina, a jedna od posebnih svakako je bila i ostala Frančeska Spineli, šesnaestogodišnjakinja iz Australije. „Spasavanje Frančeske“ Meline Markete (Kreativni centar, 2010), tinejdžerski je roman koji postepeno spaja svet mašte i realnost, samospoznaju i suočavanje sa stvarnošću, a sve to kroz jasne granice koje nam život nameće. Tako Frančeska biva suočena sa depresijom koja je njenu, do tada nesalomivu, majku uspela da ukroti i pokaže joj da moramo poštovati balans želja i mogućnosti. Suočava je i sa tim kako je život „ošamario“ njenog oca i kako se on sada nespretno trudi da nadoknadi majčino odsustvo, a onda kada mu to ne pođe za rukom, Frančeska započinje besciljne svađe koje su samo odgovor na zajedničku nemoć i neprestano lutanje bez rešenja za trenutnu situaciju.

Pored toga prepoznaćemo i one brige koje pre ili kasnije zadese sve tinejdžere, pa su pogodile i našu junakinju. To su pre svega prilagođavanje na novu školu, na novo društvo i nove profesore, ali ono što je ovde specivično i što je naročito usporavalo Frančeskino adaptiranje, bio je izuzetno nesrazmeran broj dečaka i devojčica, u korist dečaka koji nisu bili nimalo prijateljski raspoloženi prema „pridošlicama“.

Međutim, dan za danom, upoznavanje novih prijatelja i autospoznaja počeli su da kreiraju Frančeskinu ličnost i podupirali su njeno otvaranje ka svetu, ka novim prijateljima i ljubavi. Zaljubljenost nam ovde dokazuje da romani za tinejdžere ne „udaraju“ samo na vrata patetike, drugarstva nas vuku da verujemo u iskrenost i u muško-ženskim prijateljstvima, a ženska podrška ili pak kolutanje očima spuštaju nas na zemlju i navode na preispitivanje pored koga se zaista osećamo kao pored prijatelja. A krizni periodi kada majka ne jede i ne ustaje iz kreveta, mnoštvo neizgovorenih reči, svađe i nepromišljenosti, uvode nas u svet realnog i ne teraju nas da biramo stranu kao u bajkama. Otvoren kraj poziva nas na razmišljanje, a ljubav koju Frančeska doživljava ostaje bez sebičnih prohteva i u okvirima priče koja greje srce iako se ne završava sa „živeli su srećno do kraja života“. A citat „uradi svakoga dana nešto što te plaši“, postaće deo životne filozofije svih nas koji smo se susreli sa Frančeskinim svetom.

Autorka: Sanja Janković

Fotografije: knjigoskop.com