17 mar ISTINA
Razmišljam o kraju, a živim onaj početak,
i ne sećam se ničeg, osim da smo,
u letnjim noćima sedeli
na nedovršenoj terasi i ispijali kafu.
Mrzela je što pušim, pa sam prestao.
Ionako sam sad znao šta ću sa rukama,
crtao sam joj sazvežđa u prostoru između nas i neba.
“Ako odem jednog dana, obećaj da ćeš mi pisati pesme.”
Rekoh joj, nisam ja taj tip, umetnik, o Bože, kako žene samo sanjaju.
Išao sam na fakultet tada.
Čekala me je da se vratim.
Nikada nisam stvarno odlazio,
dok ona nije.
Izađem tako na onu terasu,
zapalim koju i pitam se gde su one zvezde…
Onda sam je sreo posle mnogo godina i shvatio zašto ih nema.
Shvatio i kako nastaju pesnici.
Nisam završio onaj fakultet.
Imao sam mnogo devojaka posle nje i nijedna nije vratila zvezde na svoje mesto.
Oženio sam se.
I napisao joj pesmu.
Autorka: Aleksandra Rajić
Fotografija: weheartit.com
Sorry, the comment form is closed at this time.